Stereotipi o Jevrejima se podgrevaju u krizama

– Ovakve pojave su se već dešavale kod nas, a na evropskom nivou su prilično česta pojava. Imajući u vidu da Jevreja u Srbiji ima zanemarljivo malo, teško je poverovati da su imali bilo kakve lične razloge. Takve osobe veruju u davno prevaziđene zablude o jevrejskom narodu, a teško ih je razuveriti. Dodao bih da se krivci moraju okarakterisati kao antisemiti, jer je takav bio motiv – ističe Fuks.

Koliko je antisemitizam uopšte prisutan u Srbiji?

Izolovanih incidenata je bilo u prošlosti, ali eksplicitni antisemitizam nije imao razmere kao u nekim drugim zemljama, gde je Jevreja u mnogo većem broju nego u Srbiji. Sporadične incidente prave marginalne i malobrojne grupe, ali smo mi na oprezu bez obzira na razmere.

S druge strane, implicitni antisemitizam sigurno postoji, jer predrasude prema Jevrejima postoje u društvu. Mnogi čak toga nisu ni svesni, ali pojedini stereotipi su se održali i podgrevaju se u kriznim situacijama. Narativ koji se upotrebljava za pojedine situacije, kao npr. jevrejski lobi ili uticaj, ima antisemitsku pozadinu, a da za to ljudi ne znaju. Bitno je reagovati i na takve pojave, kako agresivne grupe pojedinaca ne bi dobile vetar u leđa. Srećom to u Srbiji nije toliko izraženo.

Da li je i ranije bilo sličnih izliva vandalizma i da li su počinioci uhvaćeni?

Bilo ih je u prošlosti, ali sporadično. U nekoliko navrata počinioci jesu uhvaćeni, ali danas je to neuporedivo lakše nego pre, zahvaljujući raspoloživoj tehnologiji. Imamo dobar odnos sa organima reda, koji reaguju na naše prijave. Poslednje pretnje koje smo dobili su imale epilog hapšenjem osobe koja ih je slala. Za ovaj incident verujem da će biti rešen, jer postoji video nadzor, koji je snimio sve i da će policija reagovati.

Primetan je porast ultradesničarskih snaga u Srbiji čiji pripadnici nekažnjeno terorišu ljude na protestima, šire govor mržnje, crtaju grafite koji veličaju ratne zločince… Imate li osećaj da je u društvu stvorena takva klima gde svako bujanje mržnje prema drugim narodima ili drugačijem mišjenju prolazi nekažnjeno, te da je ovaj poslednji izliv huliganstva samo posledica toga?

Mislim da je ravnodušnost i nezainteresovanost društva najveći problem, a to je poemom lepo opisao luteranski pastor Martin Nimeler. Prvo su došli… sjajno opisuje odnos društva, koje je na kraju i samo stradalo. Većina ljudi, duboko verujem, ne deli te stavove, ali ako to ne stavi jasno do znanja, onda će takve grupe doći do izražaja.

Možemo li se kao društvo odupreti novom naletu nacionalizma, i kako?

Ne bih rekao da je novi nalet, jer postoji kontinuirano prisustvo nacionalizma u društvu. Nije to isključivo u Srbiji, jer i druge zemlje imaju tih problema. Jedini način borbe protiv bilo kakve negativne pojave u društvu je obrazovanje. Svrha učenja o stradanjima u prošlosti je da se slična ne ponove. Ako to nije cilj, onda ćemo iznova proživljavati istoriju. Jedan od zadataka jevrejske zajednice je očuvanje sećanja na Holokaust, koje ne služi samo nama, već i drugima. Društvo mora biti svesno koliko brzo može doći do situacije u kojoj takvo stradanje može biti prihvatljivo.

Protestanti su Konu želeli da nanesu bol

Na nedavnim protestima ispred kuće doktora Predraga Kona, pojedinci su uzvikivali „Mengele“. Kako objašnjavate tu vrstu zlobe prema nekom ko je Jevrejin?

Pre svega, rekao bih da je nezadovoljstvo kanalisano ka ličnim uvredama dr Konu. Cilj je bio da se nanese bol, a ovo poređenje je najstrašniji način da se to uradi. U očima tih pojedinaca, dr Kon je kriv za to što se dešava i da mere koje predlaže, čini iz pakosti. Ni u kom slučaju to nije opravdano. Tužno je gledati takve scene i da se to dešava čoveku koji se trudi da doprinese borbi protiv kovida. Jedan svakako bizaran događaj, a ne bih mu više pridavao značaj.