Nije mi milo što je Univerzitet izašao u javnost po onome što se u prethodnom periodu na njemu dešavalo.
Ali, to nas je zadesilo, a ja sam, u jednom trenutku, i zarad prevazilaženja tih dešavanja, prihvatio da budem na čelu Univerziteta. Svakako da su ta dešavanja nanela štetu Univerzitetu, koji je u medijima trebalo da se nađe po rezultatima naše ustanove, kao što su mesto Univerziteta na Šangajskoj listi 500 najuspešnijih univerzitetskih centara na svetu, zatim po broju studenata, njihovim uspesima i drugom. Smatram, međutim, da je turbulentni period na Univerzitetu sada iza nas, a ja sam došao da smirim strasti i obezbedim njegov dalji razvoj.
Ovako je na pitanje kako komentariše situaciju na kragujevačkom Univerzitetu u minulih godinu i kusur dana, te njegov izbor na rektorsku funkciju iz dva pokušaja, u razgovoru za naš list odgovorio novoizabrani rektor Univerziteta u Kragujevcu Nenad Filipović, koji je od 27. juna do 24. decembra 2018. godine bio vršilac dužnosti rektora.
Filipović sada, na pitanje da li mu smeta to što ga je isti Savet koji mu je četvrtog decembra uskratio poverenje, svega 20 dana docnije, preciznije 24. decembra izabrao za rektora, odgovara tvrdnjom da se ipak „ne radi o istom Savetu“. On pojašnjava da su, u međuvremenu, od 4. do 24. decembra, promenjena tri člana Saveta, što je promenilo „odnos snaga“ u tom univerzitetskom organu upravljanja. Istovremeno su, navodi Filipović, i fakulteti imalo dodatne konsultacije, pa su i njihovi predstavnici promenili stav.
Nedavna iznenadna i tajnovita poseta ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića Univerzitetu u Kragujevcu uoči sednice Saveta zakazane za 24. decembar, prema Filipovićevim rečima, doprinela je smirivanju strasti u toj visokoškolskoj ustanovi. Tim pre što Vlada Srbije imenuje šestoro predstavnika u Savetu Univerziteta.
Govoreći o razvojnim planovima kragujevačkog Univerziteta, Filipović najpre kaže da mora da bude završen konkurs za dodelu stanova mladim naučnicima i istraživačima te visokoškolske ustanove. S tim u vezi, on napominje da se na taj konkurs javilo 95 mladih istraživača, a da je na raspolaganju 158 od ukupno 210 novosagrađenih stanova, tako da će svi koji su konkurisali uskoro i dobiti ključeve stanova koje će im, već sredinom ovog meseca, tvrdi Filipović, uručiti predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić. On dodaje da će dogodine biti i novih konkursa za dodelu preostala 63 stana, namenjena mladim naučnicima i istraživačima sa Kragujevačkog univerziteta. Deo stanova u novim objektima koje je država sagradila za potrebe Univerziteta, predviđen je, navodi naš sagovornik, za gostujuće profesore iz inostranstva.
Jedan od njih je i Akiro Tsuda, koji u Kragujevac već u martu treba da dođe sa najprestižnijeg svetskog univerziteta – Harvarda, na kojem se usavršavao i novi kragujevački rektor. Filipović je istakao da će profesor Tsuda, u okviru projekta Evropske unije, vrednog 2,5 miliona evra, u Kragujevcu pokrenuti istraživanja i doktorske studije, te formirati laboratoriju u oblasti biomedicinskog inženjeringa.
– Univerzitet, Grad Kragujevac i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja upravo su potpisali ugovor sa građevinskom kompanijom „Banković“, kojim je predviđen skorašnji nastavak izgradnje Centara izvrsnosti, među kojima je i Centar za izučavanje matičnih ćelija, sa bankom matičnih ćelija, u kojem će biti angažovan naš najpoznatiji genetičar Miodrag Stojković. Centar za izučavanje matičnih ćelija imaće ranije definisani značaj i ulogu. Objekti Centara izvrsnosti do sada su izgrađeni do 40 odsto, pa očekujem da će biti završeni tokom naredne godine – kaže Filipović.
On naglašava i da se jedan od razvojnih planova Kragujevačkog univerziteta odnosi na izgradnju i formiranje naučno-tehnološkog parka, koji će se graditi u saradnji sa industrijsko-tehnološkim kompleksom „Majnd park“, u vlasništvu kragujevačko-nemačkog biznismena Bratislava Milanovića. Otuda će deo budućeg naučno-tehnološkog parka biti lociran u „Majnd parku“, u Industrijskoj zoni „Sobovica“, i u njemu će se razvijati proizvodne i nano tehnologije. Drugi deo naučno-tehnološkog parka, navodi naš sagovornik, nalaziće se u kraj rektorata Univerziteta, i u njemu će se razvijati informacione tehnologije, biomedicinski inženjering i drugo. Filipović dodaje da će u oba dela naučno-tehnološkog parka biti angažovano nekoliko stotina naučnika i istraživača sa Univerziteta.
– Kragujevački univerzitet je zreo i za formiranje jednog instituta koji bi objedinio istraživače sa više fakulteta, odnosno iz više naučnih oblasti. Taj institut, čije je formiranje moguće već sledeće godine, treba da bude osnova rada naučno-tehnološkog parka. Planiramo i razvoj interdisciplinarnih studija, i to direktno na Univerzitetu, što podrazumeva spajanje više naučnoistraživačkih disciplina u jednu. Te studije ćemo organizovati na srpskom i engleskom jeziku – objašnjava Filipović, napominjući da se jedan od njegovih ciljeva odnosi i na to da što veći broj inostranih studenata dođe na školovanje u Kragujevac.
On ističe da među planovima za neredni period postoje i oni vezani za otvaranje i razvoj novih fakulteta iz oblasti humanističkih nauka, sporta i drugih delatnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
