Šteta od grada 40 miliona evra godišnje

Aktivni operativni protivgradni sistem čini mreža od 13 radarskih centara, sa 1.613 aktivnih protivgradnih stanica. U Srbiji se u proseku beleži 110 dana u kojima postoji opasnost od grada. Prosečno se 60 dana aktivno vrši protivgradna zaštita. Za ovu delatnost nadležan je Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ).

Ovo su podaci iz istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku o protivgradnoj zaštiti u Srbiji. Kako se u analizi ukazuje, posebna nepoznanica je koliko se novca izdvaja za naknade štete od grada onim poljoprivrednicima koji uspevaju da ih naplate. „Nadležne institucije su poslednje vreme u proseku godišnje nabavljale oko 6.000 protivgradnih raketa, što je, prema rečima načelnika Sektora za vanredne situacije Predraga Marića, za 9.000 manje od minimuma koji je neophodan za odbranu od grada“, navodi se u istraživanju.

Prema istom izvoru, dodaje se, za dostizanje efektivnosti protivgradne zaštite od 70 odsto, optimum je 25.000 raketa. „Evidentno je da nedostaju sredstva, ali to nikako ne može biti opravdanje, pogotovo ako se zna da godišnje štete iznose 40 miliona evra, a da je za efikasnu odbranu od grada godišnje potrebno u nabavku raketa uložiti sedam miliona evra“, ističe se u istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Ukazuje se i da u Srbiji nikada nije obavljeno relevantno testiranje raketa, njihovih putanja i stvarnih dometa ugradnjom signal emitora. „Pored toga što ne postoji dovoljan broj protivgradnih raketa, problem protivgradne zaštite predstavlja i način angažovanja i finansiranja strelaca koji ispaljuju rakete u gradonosne oblake. Ispostavilo se da MUP, prema važećoj zakonskoj regulativi, nema mogućnost da plaća strelce na protivgradnim stanicama. Novim zakonskim rešenjem predviđeno je da se mesečna naknada za rad strelaca poveća na polovinu minimalne mesečne zarade u Srbiji, što za 3.300 strelaca sa teritorije svih jedinica lokalne samouprave iznosi oko 280 miliona dinara“, objašnjava se u istraživanju.

Zakonom je predviđeno i da se 10 odsto novca dobijenog od ukupno ostvarenih premija osiguranja useva i plodova (u 2014. oko sto miliona dinara) rasporedi tako da u državnom budžetu ostane 70 odsto (oko 70 miliona dinara), što bi se koristilo za nabavku protivgradnih raketa, a da 30 odsto bude raspoređeno u budžete jedinica lokalnih samouprava, iz kojih bi se finansirao rad protivgradnih stanica i strelaca na njihovoj teritoriji.

„Međutim, postavlja se logično pitanje kako će lokalne samouprave u vreme sveopšte restrikcije pronaći 250 miliona dinara koji nedostaju, što im se novim Zakonom nameće kao imperativna obaveza“, ukazuje se u analizi i naglašava da političko upravljanje ovim sistemom što hitnije bude zamenjeno naučnim pristupom.

Sumnjiv odnos republičkih organa i dobavljača protivgradnih raketa

„Isprva nije bilo jasno zašto se na konkurse za nabavljanje veće količine PG raketa koje raspisuju republički organi (SVS MUP 2014, 2015. i RHMZ 2016) nije javljao „Krušik“ iz Valjeva. Ugovori su zaključivani s firmom „Trayal-Hem“ iz Kruševca, koja je republičkim organima nudila više cene za mnogo veći broj istih PG raketa koje „Krušik“ nudi lokalnim samoupravama. Iz preduzeća „Krušik“ dobili smo odgovor da u prethodnim godinama „Krušik“ nije bio u mogućnosti da učestvuje u velikim centralizovanim nabavkama za potrebe Sektora za vanredne situacije MUP RS/RHMZ, gde su tražene velike količine protivgradnih raketa, ali je, u skladu sa raspoloživim količinama na stanju, učestvovao u javnim nabavkama koje su objavljivale opštine za potrebe protivgradnih stanica na svojim teritorijama“, ukazuje se u istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Istraživanje je deo projekta Beogradskog centra za bezbednosnu politiku „PRO CURE Jačanje civilnog nadzora nad javnim nabavkama u sektoru bezbednosti“

Celu studiju pročitajte na sajtu BCBP