Stigao kovčeg i druga pogrebna oprema za sahranu žive žene

Ovaj neobičan događaj prijavljen je policiji koja sada istražuje sve okolnosti pod kojima se sve zbilo. Dragica Damnjanović priča da joj se takav slučaj nije desio za 2o godina njenog rada. – U četvrtak pozvao me je mobilnim telefonom neki gospodin, predstavio se kao suprug pokojnice i posle raspitivanja o cenama pogrebne opreme naručio kovčeg i opštivke za njega, krst, 1o venaca sa 1o neispisanih traka koje će oni sami ispisati i okaćiti na vence, barjak sa ispisanim imenom i prezimenom pokojnice i rekao da to sve donesemo do prodavnice ,,Tanja“ koja se nalazi na ulazu u selo i da je prekoputa i kuća pokojnice. Ujedno je zatražio da ga obavestim o vremenu kada će krenuti vozilo sa opremom i da po vozaču obavezno pošaljem račun kako bi platio robu, napomenuvši da će uveče doći i kupiti još nešto od crnine što im nedostaje za sahranu. Kada smo na kovčegu, krstu i barjaku ispisali ime pokojnice( Olivera Jović Venčić rođena 1939.godine) i upakovali robu ja sam pozvala naručioca i rekla mu da je vozilo krenulo, još uvek vidno uzbuđena priča Dragica. Kada je vozač Miomir Ilić stigao u selo Osanica i potražio prodavnicu ,,Tanja“, gde je preko puta trebalo da se nalazi kuća pokojnice, dočekalo ga je iznenađenje. – kada sam prišao prodavnici ugledao sam ispred nje više ljudi koje sam pozdravio sa ,,Dobar dan“i oni su mi otpozdravili. Upitao sam ih dali je tu preko puta umrla neka baka ali su mi oni rekli da nije. Ušao sam u prodavnicu i zapitao da li je to prodavnica ,,Tanja“ našta je prodavačica potvrdila. Kada sam je upitao da li je tu umrla neka baka i izgovorio njeno ime prodavačica mi je rekla da je to ona ali da nije umrla. U tom trenutku u prodavnicu je ušlo mnoštvo ljudi koji su stajali ispred i bila je strašno neprijatna situacija. Gledao sam prodavačicu kako je drhtala od uzbuđenja, žuta kao sveća. Ime i prezime bilo je njeno, jedino se godina rođenja nije slagala sa onom na kovčegu jer je prodavačica rođena1979.godine. Bilo je strašno, bojao sam se za svoju bezbednost jer su ljudi ulazili u prodavnicu i pitali ko je to umro a onda ljutiti izlazili napolje. Objašnjavao sam da ja nisam kriv a onda je pozvana policija koja je ubrzo došla na lice mesta , pogledala šta imam u autu i napravila zapisnik a ja sam se sa pogrebnom opremom vratio u Petrovac na Mlavi, kazuje Milomir i dodaje da za osam godina kako radi kao vozač tako nešto nije nikada doživeo. Olivera Jović Venčić, koja je još uvek pod stresom kaže da čeka da policija završi svoj posao i otkrije vinovnika ove neslane šale a onda će tužiti sudu, – Ja imam dvoje dece, čerku koja je na školovanju u Beogradu i sina koji se školuje u Žagubici, i zamislite kakav bi šok doživelo dete da sam ja slučajno bila na njivi a pogrebna oprema stigla u kuću pred dete. To bi bila katastrofa i ja očekujem da policija otkrije počinioca, pa da tužim sudu, ističe Olivera. Dragica, čiji je sin vlasnik prodavnice pogrebne opreme, kaže da više nikada neće telefonom primiti porudžbinu od osobe koju ne poznaje.