Ekipa Orlovata je četvrti put osvojila pehar šampiona na Svetskom prvenstvu u igri banatske šore, uz sveopšte slavlje u Tomaševcu gde se proteklog vikenda sjatilo puno sveta da isprati svojevrsnu bejzbol igru na naš način. Domaće ekipe Tomaševčana „Čoke“ i „Marijevo“ osvojile su drugo i četvrto mesto na jubilarnom takimičenju, iako se priželjkivala titula najboljeg, dok je zrenjaninska ekipa „Bečkerečke kere“ osvojila treće mesto, svoj do sada najbolji plasman.
Mnogo emocija bilo je na travnatom terenu kod starog seoskog zabavišta, gde se viteški za svaki poen borilo ukupno 11 ekipa. Tvrda lopta, napravljena od mlevene cigle i umotana u sunđer i mrežicu, letela je na sve strane, najčešće nebu pod oblake. Meštani kažu, najbolje je kad nikog ne pogodi, jer mnogo boli.
– Ovo je naše osmo učešće na takmičenju i baš smo ponosni rezultatom, bili smo ubedljivi i zaslužili smo trofej. Rezultat 32 naprema 15 dosta govori o motivisanosti i veštini naših igrača. Nama se sviđa ova igra i uvek nam je prijatno u Tomaševcu, pa to su naše komšije, praktično susedno selo na par kilometara – kaže Slobodan Stojanović, kapiten pobedničke ekipe Orlovata.
Dobri poznavaoci banatskih šora kažu da ova igra nije nimalo laka, utakmice su napete, ima dosta taktike, a ima i provokacija kako bi se rezultat preokrenuo.
– Šora je udaranje, pa je tako nastao naziv igre. U nekim selima se igra zove cure, zbog baza do kojih se trči za poen. Naša ekipa je bila prvi svetski prvak u šorama, pokušavamo da uvek budemo među najboljima – kaže Dragan Stankov, kapiten ekipe „Čoke“.
Aleksandar Rudić, član Društva za zaštitu banatskih šora, pre nekoliko godina je napisao i formulisao pravila za ovu igru.
– Svaka ekipa ima 15 članova, a na teren izlazi njih 10. Ekipa koja napada, postavlja svog udarača, koji ima pravo na tri pokušaja da udari lopticu palicom. Da bi stekao pravo da ponovo udara, igrač mora da postigne poen. Dok se lopta udara, ostali igrači raspoređuju se po curama, odnosno bazama. Ukoliko igrač udari loptu, kreće prema bazi 1 i ukoliko neko od njegove ekipe udari loptu ili se pojavi prilika, on trči prema bazi 2, i vraća se nazad. Posle takvog poteza postiže jedan poen i stiče pravo na novi udarac. Za to vreme, ekipa koja se brani pokušava da uhvati bačenu lopticu i pogodi igrača koji pokušava da pretrči teren. Utakmica traje sat vremena – objašnjava Rudić.
U obližnjoj zgradi Mesne zajednice nalazi se sportska soba sa postavljenom izložbom fografija sa svih takmičenja. Starosedeoci sa ponosom pokazuju kako je to nekada izgledalo.
– Ponosni smo što smo domaćini takmičenja, a ovi dani, blizu seoske slave, pravi su praznik za nas. Šore su podigle dinamiku u selu i dovele nam goste. Sve je krenulo od naše dve ekipe, „Čoke“ i „Marijevo“, koje uvek igraju šore za uskršnje praznike – kaže Nenad Nikolić, predsednik Saveta MZ Tomaševac.
Organizatori iz Društva za očuvanje banatskih šora ne kriju zadovoljstvo manifestacijom, mada kažu da bi trebalo poboljšavati još dosta detalja oko pratećih sadržaja takmičenja.
– Ovo je jedina stara, ekipna i autentična igra kod nas, ali i na teritoriji zapadnog Balkana, koja se očuvala do danas i zato pokušavamo da je zaštitimo i registrujemo kao sport. Finale je pokazalo koliko je takmičenje napredovalo, a igre su proslavile Tomaševac. Igra je napredovala, kvalitet ekipa je bolji nego kada smo počinjali, a većina njih se do sada podmladila – objašnjava Bojan Kostreš, član Društva za očuvanje banatskih šora.
Jedina devojka
Tipično sportsku igru zavolela je pre više godina i Kikinđanka Marijana Laušev, za sada jedina devojka među muškim takmičarima, a na ovogodišnjem takmičenju dogurala je do kapitena ekipe „Mamuti“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
