Stigma i diskriminacija obolelilih od HIV-a i dalje postoje

„Cilj ovog programa je da pomogne pripadnicima ključnih populacija, koji su u povećanom riziku od HIV-a, kao i osobama koje žive sa HIV-om, ukoliko su doživeli neki vid diskriminacije, bez obzira da li je reč o društvenoj ili institucionalnoj, ili je u pitanju kršenje ljudskih prava„, kazao je Radosavljević.

„Mi možemo i moramo da okončamo epidemiju HIV-a do 2030. godine. To možemo samo udurženi, ako uključimo i zajednice i sve aktere koji rade na polju prevencije i porške osobama koje žive sa HIV-om. Zbog toga se ovog 1. decembra Međunarodni dan borbe protiv HIV-a obeležava pod sloganom “Neka vode zajednice” – objašanjava Radisavljević.

Prema njegovim rečima, ranije je preživljavanje bilo ograničeno na nekoliko godina. Danas postoji PrEP terapija zahvaljujući kojoj osoba koja je u riziku ne može da se zarazi HIV-om,

„Kako bismo eliminisali HIV infekciju kao javnozdravstveni problem potrebno je da u svakoj zemlji do 2025. godine: 95 odsto svih osoba inficiranih HIV-om bude dijagnostikovano, da 95 odsto dijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om bude na lečenju antiretrovirusnim lekovima i da 95 odsto osoba na lečenju ima nemerljivu količinu virusa u krvi„, navodi direktor TOC-a.

Da je pandemija uzrokovana HIV-om i dalje glavni javnozdravstveni globalni izazov pokazuju i podaci prema kojima je do kraja 2022. godine, prema procenama UNAIDS-a, odnela više od 40 miliona života, dok je skoro 86 miliona ljudi bilo inficirano ovim virusom. Procenjeno je da je na kraju 2022. godine 39 miliona ljudi živelo sa HIV-om.