Prethodnog vikenda, navršilo 95 godina od završetka proboja Solunskog fronta, koji je počeo 14, a okončao se 15. septembra 1918. godine, oslobađanjem Srbije i kapitulacijom Bugarske, Austro-Ugarske i Nemačke.
Srpski vojnici koji su stradali u ovim borbama, njih 7.441, pokopani su na vojničkom groblju na Zejtinliku, u Solunu. Na ovom mestu, u njihovu čast podignut je mauzolej, od materijala donetog iz Srbije, pored koga su zasađeni čempresi iz Hilandara. Autor stihova na tom spomeniku je Vojislav Ilić Mlađi (1877-1944), pesnik iz sela Oreovica kod Žabara. Njegovi stihovi nalaze se na nekoliko mesta, na ulazima u mauzolej, kapelu i kriptu. Uz „Plavu grobnicu“ Milutina Bojića, najčuveniji stihovi vezani za „solunce“, upravo su stihovi Vojislava Ilića Mlađeg uklesani na udarnom mestu, na ulazu u mauzolej:
Neznani tuđinče, kad slučajno mineš
Pored ovog svetog zajedničkog groba,
Znaj, ovde su našli večno utočište
Najveći junaci današnjega doba!
Roditelj je njihov: hrabri srpski narod,
Gorostas u svetskoj istorijskoj vojni,
Koji je sve staze iskušenja prošo
I čiji su borci, divljenja dostojni!
Padali od zrna, od gladi i žeđi,
Raspinjani na krst, na Golgote visu,
Ali čvrstu veru u pobedu krajnju
Nikad, ni za časak, izgubili nisu…
Vojislav Ilić Mlađi u međuratnom periodu bio je najčitaniji srpski pisac, zbog čega je po popularnosti svrstavan odmah posle Jovana Jovanovića Zmaja. Rođen je u svešteničkoj porodici u Oreovici, 7. oktobra 1877. godine. Za života je objavio 40 knjiga proze, poezije i kritike, prevodio je sa francuskog, nemačkog i ruskog jezika i svrstavan je među vodeće umove svog doba. Preminuo je 1944. godine u Beogradu, gde je i sahranjen, u porodičnoj grobnici na Novom groblju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
