Među direktorima koje je Skupština opštine imenovala na mandat od četiri godine, posle godine u kojoj su vršili tu dužnost je i Sabira Hadžiavdić, direktorica Centra za socijalni rad.
Ova specifična ustanova stalno je u fokusu javnosti što je i razumljivo kada se zna da je prijepoljska jedna od najsiromašnijih opština u Srbiji i među onima čiji prosek primanja zaostaje daleko iza državnog proseka.
– Uradili smo Informator o radu da građani znaju šta mogu da očekuju od Centra za socijalni rad, koje sve vrste pomoći su im na raspolaganju. Prvi put je objavljen i na sajtu opštine i dostupan je svima. Uradili smo na vreme Plan integriteta koji su sve javne ustanove i preduzeća morali do juna da pripreme, što podrazumeva uređenje internih akata. Uradili smo Pravilnik o pružanju usluge ličnog pratioca u školi, odnosno dali smo pozitivno mišljenje koje je od nas tražilo Opštinsko veće jer su godinama roditelji ove dece imali problema. Nakon učestalih napada na socijalne radnike u Srbiji, reagovala sam preventivno, održali smo sastanak sa načelnikom Policijske uprave i postigli smo dogovor u skladu sa zakonom da imamo policijsko obezbeđenje, ističe Sabira Hadžiavdić. Dodajući da je prošla zima bila veoma hladna i teška, ona kaže da je Centar za socijalni rad blagovremeno postupila po zaključku Opštinskog štaba za vanredne situacije. „Kontaktirali smo sve predsednike mesnih zajednica i sačinili spisak socijalno ugroženih osoba, obišli smo ih, pružili neophodnu finansijsku pomoć, pomoć u namirnicama, ogrevu. Podelili smo 150 paketa u seoskim mesnim zajednicama zahvaljujući odličnoj saradnji sa građanima, policijom, vatrogascima, službom spašavanja“, kaže Sabira Hadžiavdić.
* Oko jednokratnih novčanih pomoći bilo je prethodnih godina dosta polemika politički intoniranih, sa primesama populističkog manipulisanja. Koliko je podneto tih zahteva tokom 2017. godine?
– Podneto je i pozitivno rešeno 1800 zahteva. Opštinskom odlukom je definisan iznos koji se može dodeliti tokom godine. Svi koji na to imaju pravo, mogu ga i ostvariti.
* Kakva je socijalna slika ostalih korisnika?
– Novčanu pomoć prima oko 100 korisnika i to su razne kategorije, ali su to stalni korisnici. Imamo i 400 korisnika tuđe nege i pomoći. Od tog broja 42 su deca sa invaliditetom, od njih 25 su korisnici uvećanog dodatka. Odobrili smo i oko 120.000 dinara roditeljima kojima je to bilo neophodno da bi nabavili udžbenike i školski pribor svojoj deci. Obezbeđeno je i oko 100.000 dinara za nabavku ogreva koji nisu imali drugih mogućnosti.
* Kad smo razgovarale pre godinu dana, rekli ste da ćete lično obići sve mesne zajednice kako bi ste stekli sliku socijalno ugroženih građana na području cele opštine. Da li ste obišli i kakva je ta slika?
– Zaista je na stvaranje te slike uticao terenski rad radnika Centra jer je imao za cilj približiti socijalnu zaštitu svim građanima kako bi svi bili upoznati sa mogućnostima koje su im u ovoj ustanovi dostupne. Aplicirala sam kod Nacionalne službe zapošljavanja i odobren je javni rad “ Za sretnije treće doba“ sa ciljem da se kroz saradnju sa Savetima mesnih zajednica prikupe informacije o ugroženim pojedincima i porodicama i tako uključe direktno u sistem socijalne zaštite. Sada imamo broj i kompletnu strukturu staračkih domaćinstava po mesnim zajednicama, sa njihovim potrebama i te podatke smo dostavili i Štabu za vanredne situacije tako da se uvek može na vreme reagovati. U ovome su nam veoma pomogli rukovodioci Doma zdravlja i Crvenog krsta.
* U ovoj godini je počela i primena novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u kome je iznova definisana uloga Centra za socijalni rad. Šta je konkretno novo?
– Sprečavanje nasilja u porodici je skup mera kojima se otkriva da li postoji ili preti neposredna opasnost od nasilja u porodici i skup mera koje se primenjuju kada je neposredna opasnost otkrivena. Novina je da Centar za socijalni rad nema više koordinatorsku ulogu već policija traži mišljenje kada se prijavi nasilje. Centar i dalje pruža pravnu, psihosocijalnu pomoć i podršku ali više nije u obavezi da zbrinjava žrtve nasilja jer nadležni policijski službenik, kada proceni rizik, izriče hitne mere. Od početka primene zakona došlo je do porasta broja prijava. Razlog je u osnaživanju žrtava da nasilje prijave. Tokom 2017. godine bilo je 58 slučajeva, pretežno je u pitanju fizičko ali ima i primera psihičkog nasilja. Novina je i da grupa za koordinaciju i saradnju razmatra svali slučaj i mere pružanja zaštite i podrške žrtvi. Koordinator je zamenik Javnog tužioca, a grupi čine i policija i Centar za socijalni rad. Sastajemo se svakih petnaest dana.
* Šta je još bilo karakteristično u 2017. godini?
– Primetili smo da je došlo do porasta vršnjačkog nasilja i na osnovu mišljenja stručnih radnika u ovoj oblasti zaključili smo da bi bilo dobro da ponovo otvorimo Dnevni centar za rad sa decom i mladima koji su u sukobu sa zakonom ili imaju poremećaje u ponašanju.
Trudićemo se da budemo objektivni
* Kako vidite svoj četvorogodišnji mandat?
– Kao direktor sa punim mandatom stvoriću uslove za profesionalni rad i odnos stručnih radnika prema korisnicima, poštujući integritet i dostojanstvo korisnika. Štitiću interese korisnika, omogućiću da budu informisani o svim pravima, strogo vodeći računa o poverljivosti podataka. Trudićemo se da ova ustanova bude što objektivnija kad je reč o dodeli svake vrste pomoći kako bi sprečili zloupotrebe ali i političke manipulacije ljudima koji su socijalno ugroženi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
