Stiv Benon: Borac za Trampa

Prema pisanju nekih medija, Benon je sam rešio da se povuče sa svoje pozicije, a ostavku je napisao još 7. avgusta, ali je njena realizacija odložena zbog rasističkog nasilja u Šarlotsvilu. Drugi, pak, pišu da je Trampu bilo dosta Benonovog strateškog pristupa, te da je tražio način da ga se reši. Kao jedan od razloga za to se navode događaji u Šarlotsvilu, zbog kojih je pojačan pritisak na američkog predsednika da se reši tzv. nacionalista, čiji je lider Benon.

Benon je imenovan na funkciju Trampovog glavnog stratega još za vreme izborne kampanje u avgustu prošle godine i pripisuju mu se ogromne zasluge za Trampov izborni uspeh. Deo onih koji kritikuju Trampa zbog neadekvatne osude rasističkog nasilja u Šarlotsvilu, za koje je okrivio „obe strane“, veruju da je Benon svojim nacionalističkim stavovima izvršio ogroman uticaj na predsednika SAD. Benon je takođe potkopao svoj položaj i izjavom da ne postoji vojno rešenje za Severnu Koreju, čime je osujetio Trampovu poziciju. Nakon odlaska s funkcije je obećao da će se boriti za Trampa i van Bele kuće „u medijima i korporativnoj Americi“.

Benonovo imenovanje u Beloj kući od početka je nailazilo na negodovanje i među republikancima i demokratama zbog njegove desničarske orijentacije. U sukobu je bio i s Trampovim savetnikom i zetom DŽeredom Kušnerom, šefom kabineta DŽonom Kelijem, te savetnikom za nacionalnu bezbednost Herbertom Mekmasterom.

Pre ulaska u Belu kuću bio je na čelu desničarskog glasila „Brajtbart njuz“, koji je podržavao Trampa tokom cele izborne kampanje. Brajtbart je počeo kao sajt, ali je pod Benonovim rukovodstvom proširen i na radio-stanicu i internet televiziju. Optuživan je za fašizam i rasizam, a drugi mediji su ga nazivali žutom štampom. Benon je i jedan od osnivača sajta Hafington post, koji je među najuticajnijima u SAD. Iako su ga mediji uvek najviše zanimali, karijeru je započeo u investicionom bankarstvu i bio je visoko pozicioniran u Goldman Saksu. Autor je više dokumentarnih filmova, između ostalog i serijala o Ronaldu Reganu „Pred licem zla“. Takođe je pomogao Piteru Švajceru da napiše knjigu „Klintonov novac“, a kasnije je po knjizi snimio i film.

Stiv Benon je rođen 1953. Završio je privatnu vojnu gimnaziju. Diplomirao je urbano planiranje na Univerzitetu Virdžiniji Tek. Ima master iz studija o nacionalnoj bezbednosti sa Univerziteta DŽordžtaun i master iz poslovne administracije sa Harvarda. Bio je oficir ratne mornarice SAD. Tri puta se ženio i razvodio. Ima tri ćerke. Njegova druga bivša supruga, koja ga je optužila za porodično nasilje, u brakorazvodnoj parnici je istakla da Benon nije želeo da njihovo dete ide u određenu školu jer tamo ima „previše Jevreja“.