Foto: Medija centarNemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo, ističe za Danas da je Srbija toliko insistirala na suđenju Naseru Oriću, „čak je i Tužilaštvo za ratne zločine iz Beograda podiglo optužnicu protiv njega po kojoj je uhapšen u Švajcarskoj, a onda je zakazalo kada je trebalo kolegama iz tužilaštva u Sarajevu dostaviti kvalitetne dokaze o Orićevoj odgovornosti“.
– Ilustrativan primer je navodni očevidac zločina, koji je pod merama zaštite i sa pseudonimom O-1 svedočio video linkom iz Beograda. Njegov kredibilitet je tokom procesa snažno uzdrman, dok ono što je govorio – uz napomenu da nismo videli presudu i da govorim na osnovu medijskih izveštaja – u određenoj meri odstupa od forenzičkih nalaza veštaka. Pored toga, postoje i određena svedočenja iz druge ruke, koja su bila atraktivna za tabloide, ali ne i od značaja za sud, ukazuje Stjepanović.
Prema njegovom mišljenju, nema nikakvih naznaka da je tužilaštvo BiH namerno izvelo loše dokaze, niti da je sud dokaze skrivao, kako sugeriše predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
– Korišćeno je, između ostalog, sve što je stiglo iz Srbije, a to je očito bilo nedovoljno, tako da je Srbija svojevrsni saučesnik u oslobađanju Orića, kao i Muhića. Zato kritike pune teških reči koje stižu iz usta predsednika Vučića i ministarke pravde Nele Kuburović u tom svetlu izgledaju licemerno. Slična je situacija bila na suđenju Oriću pred Haškim tribunalom. On je u haškom procesu oslobođen odgovornosti i optužbi, na osnovu dokaza kojima je raspolagala, bilo vrlo teško da utvrdi jasnu komandnu strukturu Armije BiH u istočnoj Bosni, a dokaza o Orićevoj direktnoj umešanosti u zločine takođe nije bilo. Ako Tribunal sa svojom logistikom nije uspeo da dođe do dokaza, bilo je teško očekivati da će tužilaštva u regionu imati više uspeha, navodi Stjepanović.
Kako dodaje, presuda Oriću i Muhiću ne znači da Slobodan Ilić, Milutin Milošević i Mitar Savić nisu žrtve zločina, niti znači da zločina nad Srbima u srebreničko-bratunačkom području nije bilo, već samo nije utvrđena odgovornost optuženih za njih.
– U isto vreme, bitno je imati u vidu da od proleća 1992. traje kampanja masovnih zločina nad bošnjačkim stanovništvom istočne Bosne u izvedbi vojske i policije Republike Srpske, potpomognutih paravojnim jedinicama iz Srbije. U tom kontekstu počinjeni su i zločini nad Srbima u ograničenim područjima koje je Armija BiH držala ili u povremenim napadima na srpska sela, zaključuje Nemanja Stjepanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
