Sto kilograma hrane po stanovniku Beograda ode u – otpad

Bacanje hrane predstavlja rastući problem širom sveta, procene su da jedna trećina ukupno proizvedene hrane završava na deponijama, dok sa druge strane gotovo milijardu ljudi živi ispod granice siromaštva, naglašeno je na skupu održanom u Starom dvoru koji je organizovao kabinet gradonačelnika Beograda u saradnji sa Centrom za unapređenje životne sredine, uz podršku Programa UN-a za životnu sredinu.

Analize istraživanja obuhvatila je direktno merenje otpada od hrane u domaćinstvima u Beogradu, kao i o stavove i navike građana, koji su zabrinjavajući.

Na konferenciji su predočeni suštinski problem i analzirane potrošačke navike građana koje dovode do gomilanja otpada koji dalje utiče na životnu sredinu i zdravlje ljudi, ali nisu jasno definisani konkretni mehanizmi kojima će se ovakvo stanje izmeniti.

Etičko i ekološko pitanje 

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić ocenio je kako je pitanje otpada, pre svega, etičkog i moralnog karaktera i tiče se svakog pojedanca: „Često po automatizmu nismo svesni koliko trošimo i razbacujemo se hranom. Ovo je etičko i moralno pitanje u vreme kada imamo toliko gladnih ljudi. Važno je i pitanje ekologije, znamo da se usled raspadanja otpadnih masa razgrađuje metan i ugrožava se celokupna planeta Zemlja. Dizanje svesti kod ljudi je od posebno velikog značaja.“

Radojičić je dodao da je Beograd, kao i svi veliki gradovi u svetu, posvećen ekološkim pitanjima i da u tom segmentu svakodnevno napreduje.

Stalna koordinatorka Ujedinjenih Nacija u Srbiji Fransoaz Žakob saglasila se da je individualna svest ključna kada govorimo o komunalnom otpadu, ali je istakla i značaj Lokalog plana upravljanja otpadom grada Beograda u periodu 2021-2030.

„Svi imamo običaj da očekujemo od gradskih vlasti da nešto urade, ali važno je da razumemo da je ovo pitanje individualne odgovornosti. U samom Beogradu svaki stanovnik generiše 160 kg otpada svake godine. Ovaj otpad završava na Vinči, što dalje utiče na zagađenje. Vreme je da ovaj problem promislimo na strateški način. Radujem se, jer ga je  grad Beograd prepoznao“, kazala je Žakob.

Koordinatorka UN-a dodala da bi projekat koji se realizuje u Beogradu trebalo da bude ohrabrenje građanima da se okrenu održivijem i zdravijem načinu ishrane.

Rezultati istraživanja

Rezultate istraživanja o otpadu od hrane, koje je obuhvatilo četiri beogradske opštine (Novi Beograd, Stari grad, Zvezdara i Surčin) sa 1,003 ispitanika, predstavili su profesor Bojan Batinić iz Centra izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene i Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine, kao učesnici projekta.

Batinić je istakao da sistem upravljanja otpadom nije dobro razvijen ni u jednoj beogradskoj opštini, a da su istraživanja pokazala da se u hrani bačenoj iz domaćinstava u posmatranim opštinama nalazi oko četvrtina jestivih delova hrane.

„Podaci do kojih smo došli važni su za formiranje sistema za upravljanje komunalnim otpadom. Kada hrana završi na nesanitarnim deponijama dolazi do emisija eponijskog gasa koji nosi velike količine metana i ugljen dioksida. Jedna od alternativa svakako jeste pravljenje komposta“, rekao je on.

Centar za unapređenje životne sredine istraživao je potrošačke navike građana i njihov odnos prema ovom problemu.

„Mi smo radili sociološko istraživanje koje je promišljalo potrošačke navike građana, posebno u doba pandemije, kao i njihovo znanje o posledicima bacanja hrana. Došli smo do zaključka da je 30 odsto građana više kupovalo na početku pandemije. Postojala je trenurna promena kada je nabavka u pitanju, ali se to vremenom normalizovalo. Najveći problem jeste neplanirana kupovina, najčešće zbog akcijskih cena“, kazao je Šćekić.