Sto milijardi dolara potrošeno na preduzimače

SAD će od početka invazije u Iraku do kraja ove godine potrošiti 100 milijardi dolara na preduzimače u Iraku, što je prekretnica koja pokazuje neviđen nivo zavisnosti Bušove administracije od privatnih firmi za pomoć u ratu, navodi se u izveštaju vlade obelodanjenom juče.
Izveštaj Kongresne budžetske kancelarije navodi da je jedan od pet dolara utrošenih u ratu u Iraku otišao na preduzimače za američku vojsku i druge vladine agencije u ratnoj zoni gde se zapošljavaju privatni preduzimači koji po brojnosti sada nadmašuju američke trupe.
Zavisnost Pentagona od preduzimača u Iraku proporcionalno je daleko veća od bilo kog ranijeg konflikta, a sve to podgreva optužbe da su spoljni izvori doveli do prevara, bezvrednog i nebezbednog rada koji ugrožava pa čak i ubija američke trupe. Uloge oružanih bezbednosnih preduzimača takođe podstiču nova pravna i politička pitanja povodom toga da li su SAD postale isuviše zavisne od privatnih oružanih snaga na ratištima 21. veka.
Izveštaj budžetske kancelarije Kongresa utvrdio je da je od 2003. do 2007. vlada sklopila ugovore u Iraku u vrednosti od 85 milijardi dolara, a da administracija sada sklapa ugovore vredne od pet do 20 milijardi dolara godišnje.
Preduzimači u Iraku sada zapošljavaju najmanje 180.000 ljudi u zemlji, formirajući tako nešto što se može karakterisati kao druga, privatna armija veća od vojnih snaga SAD, a čije su uloge i misije uglavnom sakrivene od očiju javnosti. Raširena je praksa zapošljavanja ovih ljudi kao telohranitelja, prevodilaca, vozača, građevinskih radnika, kuvara, perača boca.
Kada je rat počeo na primer firme Kelog, Braun i Rut, pomoćne službe Halibartona, kompanija koju je vodio Dik Čejni pre nego što je postao potpredsednik SAD, postala je veliki preduzimač Pentagona u Iraku. Nakon višegodišnjih kritika i ispitivanja povodom njihove uloge u Iraku, Halibarton je prodao jednu jedinicu, koja je i dalje najveći preduzimač u ratu u sferi odbrane i zapošljava 40.000 ljudi u Iraku.
„Ovo je prvi rat u kojem se SAD bore a gde je umešano mnogo ljudi i resursa a nisu vojska, već preduzimači“, izjavio je Čarls Tajfer, profesor na univerzitetu Baltimor i član nezavisne komisije koju je formirao Kongres u cilju istrage o ugovorima u Iraku i Avganistanu. Dina Rasor, autor i nezavisni stručnjak za zloupotrebe ugovora, kaže da je uverena da su procene budžetske kancelarije od 100 milijardi dolara isuviše mala suma, naročito jer nije bilo pouzdanih provera ili kontrola potrošnje u prvim godinama rata. „Ovo je šokantan broj, ali mislim da to nije prava cena“, kaže Rasor.
Piter Singer, stručnjak u Institutu Bruking za ugovore u oblasti odbrane, kaže da je najveći problem bilo to što je administracija ugovarala mnogo u Iraku, gotovo bez prave strategije povodom toga koji poslovi i funkcije bi bili korisni za vladu, a da se ne nanese šteta vojnim naporima.