Što se tiče sankcija – sat otkucava

Jelica Minić: Pozicija Srbije je svakako jasnija u smislu da je sve izolovanija u okruženju, a to okruženje su članice NATO alijanse i Evropske unije. One kompletno okružuju naš region, a Srbiju dodatno i Crna Gora, Severna Makedonija i indirektno Albanija, koje su članice NATO. Ta pozicija je odavno bila jasna, ali sada je mnogo očiglednija.

Đorđe Pavićević: Pozicija Srbija je i dalje nejasna, posebno nakon nedavnih najava predsednika države o veoma dubokoj krizi koju ćemo imati tokom zime i u energetskom i svakom drugom smislu.

Karabeg: Vučić je bio vrlo direktan u odbijanju Šolcovog zahteva da uvede sankcije Rusiji. Da li je glavni Vučićev adut geostrateški? Zapad smatra Srbiju ključnom zemljom Zapadnog Balkana od koje zavisi stabilnost regiona jer Vučić kontroliše Srbe u okolnim državama. Zbog toga Zapad ne želi da izgubi Srbiju, pa toleriše Vučićevu dvostruku igru?

Minić:
To može da ide do određene granice. Posle toga sledi destabilizacija Srbije i rušenje Vučića. Setimo se samo kako je prošao kosovski premijer Aljbin Kurti kada je odbio da ukine stopostotne takse za srpske proizvode u trenutku kad se pripremao Vašingtonski sporazum. Tada je on jednostavno sklonjen s vlasti. Naravno ne i sa političke scene, brzo se vratio, opet kao premijer. Radikalne mere bi se mogle preduzeti i protiv Srbije ukoliko ona bude faktor destabilizacije EU i ukupne evropske zajednice u kontekstu rata u Ukrajini.

Pavićević: Srbija više nije toliko važna koliko neki, uključujući i Vučića, kalkulišu. Njen geopolitički značaj je dosta umanjen okruženjem u kome dominiraju članice NATO. Problem bi nastao ukoliko bi Srbija postala ostrvo na kome bi kineske investicije i ruske službe mogle da nesmetano funkcionišu.

Karabeg: Zašto je Srbija potrebna Rusiji?

Minić: Sadašnje srpske vlasti nisu visoko cenjene u Rusiji. Mi smo Rusiji korisni jedino kao potencijalno krizno žarišta u srcu Evrope, kako su sad počeli da govore u EU. Svojevremeno smo bili dvorište, pa unutrašnje dvorište, pa meki trbuh, a sada smo srce Evrope. To je, pre svega, interes Rusije. Oni nemaju neke ozbiljne ekonomske interese ni u Srbiji, ni na celom ZB, ali ulaze u region na razne načina. Skoro svakodnevno imamo prilike da na Sputnjiku slušamo gospođu Zaharovu, koja deli savete šta bi Srbija trebalo da radi u spoljnoj politici.

Pavićević: Značaj Srbije u očima Moskve svakako je porastao zbog toga što su se sve druge evropske zemlje distancirale od Rusije. Važno je pokazati da imate nekakve saveznike mimo Azije, Južne Amerike i Afrike koji prihvataju vašu argumentaciju za agresiju na Ukrajinu. Inače, ekonomski interesi Rusije u Srbiji nisu veći nego u bilo kojoj drugoj zemlji, čak su možda i manji. Srbija za Rusiju ima politički značaj jer je to teritorija sa koje mogu da utiču na prilike u regionu.

Karabeg: Da li Vučić u stvari kupuje vreme čekajući da se završi rat, pa da Zapad ublaži sankcije?

Minić: Sigurno da postoji taj faktor iščekivanja da se rat završi u nekom doglednom periodu, što ne mora da se desi. Mnogi analitičari smatraju da bi ovaj rat mogao da potraje. U svakom slučaju odlaganje neće moći da bude beskonačno. Peščani sat curi i odbrojava vreme. U međuvremenu se stalno daju izjave da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji, što može biti ozbiljna zamka. Jer ako se takvo uverenje proizvede u javnosti, onda će biti mnogo teže napraviti zaokret nego kad bi se javnost postepeno pripremala za ono što je neizbežno, a to je da se Srbija priključi svim ostalim evropskim zemljama u politici prema. Što ne znači da ne treba ostaviti neka otvorena vrata prema Moskvi. Jer rat će se završiti, EU će morati da nađe rešenje za suživot sa Rusijom kao što ga je svojevremeno našla za suživot sa Nemačkom posle Drugog svetskog rata. To je nešto što nas očekuje. Međutim, što se tiče sankcija – sat otkucava.

Pavićević: Svakako da Vučić kupuje vreme. Ni izbori, koji su održani pre dva i po meseca, još nisu završeni a kamoli da su formirani Narodna skupština i Vlada koja bi trebalo da donese odluku o sankcijama. Rekao bih da Vučić, ne samo očekuje da se završi rat, nego se i nada da bi Srbija zbog svojih veza sa Rusijom mogla biti iskorišćena u nekim potencijalnim pregovorima o Ukrajini. Vučić u ovom trenutku izbegava da se opredeli između tri vatre, a to su Rusija, domaće biračko telo i Zapad. U poslednje vreme predstavnici vlasti više ne govore o sankcijama već o restriktivnim merama. A to je termin koji nema konotaciju koju ima reč sankcija u Srbiji.

Karabeg: U Srbiji je jako prorusko raspoloženje. Da li to sprečava Vučića da uvede sankcije Rusiji?

Minić: Takva odluka bi mogla da mu ugrozi vlast ukoliko ne bude pripremljena.

Pavićević: Ne bih precenjivao značaj većinskog proruskog raspoloženja zato što se podaci o tome menjaju u zavisnosti od istraživanja i trenutne političke situacije u zemlji i svetu. Ali uvođenje sankcija bi u svakom slučaju imalo političke posledice po Vučića.

Karabeg: Govori se da će glavni pokazatelj kako će se Srbija ponašati prema Rusiji biti sastav nove vlade.

Minić: Sastav nove vlade će sigurno biti veoma važna poruka i Evropljanima, i Amerikancima, i Rusima. Otuda toliko odugovlačenje sa formiranjem vlade.

Pavićević: Ne bih odbijanje da se uvedu sankcije Rusiji vezivao za Ivicu Dačića. To bi važilo da je on neki principijelan političar, ali on je dosad imao velikih obrta u svojoj karijeri. On će biti za uvođenje sankcija ako bi mu to koristilo. Ali svakako će sastav vlade biti znak u kom pravcu će Srbija ići. Za neke svakako ne bi trebalo da bude mesta u novoj vladi. Recimo, za Vulina i još neke političare koji direktno podržavaju Rusiju u njenom sadašnjem pohodu.

Karabeg: Dokle Srbija može hodati po žici između Rusije i Zapada?

Minić: Rekli smo da vreme ističe, da su pritisci ogromni i da se odluka mora doneti. Srbija ne može da se isključi iz onoga što se sada dešava u Evropi, a to je infrastrukturno povezivanje posebno u energetici. Sve to zahteva od Srbije da donese jasnu odluku.

Pavićević: Ne može se dugo hodati po žici između Rusije i Zapada, ali se može dugo biti u magli u kojoj smo sada.