Što više krvi na ekranu, manje na ulicama

Tom prilikom ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin je naveo da MUP čini sve što je u skladu sa zakonom kako bi se smanjio broj  saobraćajnih nesreća, ali da ništa ne znači ukoliko učesnici u saobraćaju ne vode računa. Da se ministarstvo pita, naveo je Vulin, „svakoj pijanoj i drogiranoj budali bilo bi suđeno za pokušaj ubistva kada ga uhvatimo pijanog ili drogiranog za volanom“.

„To što nije ubio, to je samo splet srećnih okolnosti“, kazao je.

Sa Vulinovim viđenjem srži problema donekle je saglasan i penzionisani profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić. Kako navodi, ne utiče samo visina pojedinačnih kazni na ponašanje onih koji krše saobraćajne propise, već i njihov oblik.

– Bilo koja kazna, da bi bila efikasna mora da zadovolji tri kriterijuma. Ona treba da bude represivna, odnosno da kazni onog ko je prekršio određenu normu. Takođe, treba da bude preventivna, da onoga ko je kažnjen obeshrabri u nameri da ponovi delo. I najzad, kazna treba da bude i edukativna prema društvu kao celini. Da bi to postigla ona mora da bude neprihvatljiva za nekog ko razmatra kršenje normi, ističe Vujanić.

Ilustrujući svoju tezu primerom kazne za nepropisno parkiranje, Vujanić naglašava da povećanje nominalnog iznosa kazne neće previše uticati na počinioce prekršaja.

– To što će kazna da se poveća sa pet na deset hiljada neće imati previše uticaja. Međutim, potpuno bi drugačiji efekat imala sankcija koja nalaže da osoba koja je nepropisno parkirala kola mora na dva dana da parkira automobil u javnoj garaži. Time bi on plaćajući parking, platio kaznu, a uz to bi dva dana bio bez automobila, navodi Vujanić.

Sličan princip bi, dodaje on, mogao da bude primenjen i na ozbiljnije prekršaje koji i dovode do saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom.

– Bio sam među ljudima koji su još 2003. godine predlagali izmene zakona kako bi se pored postojećih, uvele još neke vrste sankcija. Jedan od predloga bio je da se uvede mogućnost trajnog oduzimanja dozvole bez mogućnosti ponovnog polaganja vozačkog ispita. Drugi predlog je bio da se za posebno teške povrede zakona trajno oduzme vozilo. Oba predloga su odbačena od strane MUP-a sa obrazloženjem da to ne može da bude primenjeno, kaže Vujanić.

Osim sankcije, on ističe da postoje i alternative mere koje su dokazano doprinele povećanju bezbednost učesnika u saobraćaju.

– Jedan je princip naširoko korišćen u Japanu koja je, kada je saobraćaj u pitanju,  najbezbednija zemlja u svetu. Taj princip uključuje i medije, a podrazumeva emitovanje uznemirujućih scena iz saobraćajnih nezgoda, baš da bi se ljudi uznemirili i kako bi jasno videli posledice nepoštovanja propisa. Oni se vode logikom – „Što više krvi na ekranu, manje na ulicama“, kaže Vujanić.

Saobraćajno obrazovanje

Jedna od stvari koja bi prema profesoru Milanu Vujaniću doprinela povećanju bezbednosti u saobraćaju je i obrazovanje dece. „Potrebno je u osnovne i srednje škole uvesti predmet koji bi ih obrazovao o načinu ponašanja u saobraćaju. Ovakvi predlozi su uvek odbacivani sa argumentacijom da za tim nema potrebe i da ne treba dodatno opterećivati decu. Međutim, neshvatljivo mi je da ima mesta za predmete kao što su tehničko, domaćinstvo ili veronauka, a da nema za bezbednost saobraćaja. Diskutabilno je koliko će dece nakon okončanja školovanja lemiti nešto ili kuvati jaje. Oni svi, međutim, moraju da učestvuju u saobraćaju“, navodi Vujanić.