Foto: Pokret slobodnih građana„Verujem da mi imamo kapacitet da se bavimo problemom nasilja prema ženama i podrškom i zaštitom koju institucije treba da im pruže. Ako imamo dovoljno policije kada treba da izađu napolje da biju građane, onda imamo dovoljno policije koji će se baviti ovakvim problemima“, istakla je Nina Stojaković, politikološkinja i politička aktivistkinja koja je pokrenula poslednji talas ispovesti žena na društvenim mrežama o problemu nasilja.
Stojaković je tokom gostovanja u Danasovoj rubrici „Intervju na mreži“ govorila o incijativi koja je pokrenuta na društvenim mrežama pod haštagom #NisamPrijavila gde je objavljeno više od 25.000 tvitova o slučajevima nasilja prema ženama.
Tome je prethodio niz objava Nine Stojaković, koja je pisala o nasilju koje je doživela njena sestra od strane bivšeg partnera i poznatog repera, ali i ukazala na nezainteresovanost policije u trenutku kada je njena sestra pokušala da prijavi sličaj u policijskoj stanici u ulici Milana Rakića u Beogradu.
Nakon toga, kako sama Nina kaže, slučaj se sveo na „prepucavanje saopštenjima“ između Ministarstva unutrašnjih poslova i nje, umesto da institucije pruže pomoć i zaštitu žrtvi.
„Moram da kažem da je banalno to što oni rade. U dva dana objavljuju tri saopštenja – u prvom ne znaju kako se devojka preziva, što naravno ne znaju zato što je nisu legitmisalim ne znaju ni kog dana je bila kod njih, u drugom se malo ispravljaju, a onda nakon mog gostovanja na televiziji N1 govore kako to nije tačno i kako je sastavljena službena beleška. Oni se bave formom a ne suštinom. Izvode mene na teren terminologije i procedura koje ja kao građanka nisam dužna da poznajem“, naglasila je Stojaković.
Ljudi su sa pravom ljuti na policiju
Ona kaže da je „ljuta ali ne i iznenađena“ ophođenjem institucija prema žrtvi, kao i da u prilog tome govore sva svedočanstva koja su se pojavila na drštvenim mrežama pod haštagom „#NisamPrijavila“.
„Među njima ima zaista puno onih koje jesu prijavile i kojima se desilo ono što i mojoj sestri. Očigledno ovo nije slučajnost ni greška, nego prosto policijska praksa, da odbijaju žrtve koje im dolaze i manipulišu njima jer one ne znaju procedure i svoja prava“, navela je Stojaković.
Sa druge strane, za nadležne institucije, Stojaković kaže da misli da „odlično znaju šta im je posao“ ali da ne žele da ga obavljaju, te da zato žrtvama traže da im dostave dokaze kada prijavljuju nasilje iako bi prikupljanjem dokaza policija trebalo da se bavi.
„Naši ljudi su jako ljuti na policiju i sa punim pravom. Umesto da ti policija reši neki problem, oni naprave još veći“, navela je ona.
Stojaković je prokomentarisala slučaj trostrukog femicida u Somboru koji se desio u jeku teme o nasilju nad ženama ističući da mera zabrane prilaska, koja je bila izrečena nasilniku koji je i pored toga ubio svoju ženu i dve ćerke, očigledno ne daje razultate.
„Ne razumem tu zabranu prilaska zato što se pokazala, nažalost, toliko puta kao besmislena. Verujem da će se stvari promeniti tek onog momenta kada prvi nasilnik ili silovatelj bude ozbiljno nagrabusio zbog toga. Oni se ovako ponašaju zato što znaju da mogu, ali kada budemo imali prvi slučaj gde će neko dobiti visoku zatvorsku kaznu, ne uslovnu, ne zabranu prilaska, da će možda neko da se zapita da li mu to vredi“, navodi Stojaković.
Neophodno seksualno obrazovanje u školama
Ona ističe da je nasilje slojevita pojava, koja nije uvek očigledna kao u slučaju fizičkog nasilja, već da se tu ubrajaju i različita ponašanja i situacije koje se mogu svrstati pod psihičko nasilje koje je teže uočiti.
„Uzimanje telefona, traženje šifri od naloga na društvenim mrežama samo su neke od tih pojava, u literaturi sve to spada pod psihičko zlostavljanje. Mi moramo da nađemo način da edukujemo, ne samo žene, nego i muškarce, s obzirom da i oni mogu biti žrtve nasilja. Da nauče na vreme da prepoznaju nasilje i nasilnika i da se sklone odatle“, navodi Stojaković.
Aktivistkinja kaže i da je prvi korak i put ka tome uvođenje seksualnog obrazovanja u osnovne škole.
„Zaista mislim da u 2022. godini moramo da imamo obavezno seksualno obrazovanje, možda čak i u osnovnim školama. Osim razbijanja sterotipa kroz taj predmet mnogo je važno dati deci uvid u to šta je dozvoljeno a šta nije. Mi moramo decu učiti o opasnim situacijama. Moramo ih naučiti šta su dozvoljeni, a šta nedozvoljeni dodiri, pogledi, o čemu sme da se priča“, ističe Stojaković.
Ona dodaje da sa decom na ovoj temi moraju da rade ozbiljni profesionalci, pedagozi dokazani u svom poslu koji imaju kapaciteta da temi pristupe na način prilagođen uzrastu deteta sa kojim razgovaraju.
Apel očevima i braći da ne produbljuju nasilje
Mnoge od ispovesti u kojima se navode razlozi zašto su se žene plašile da prijave nasilje koje im se dogodilo, navode i da je to bilo zbog straha od reakcije njihovih očeva, braće, muških prijatelja – da će pokušati da se osvete nasilniku i završe u zatvoru zbog toga.
Nina Stojaković se posebno osvrnula na ovo, upućujući apel muškarcima da razumeju kako se žrtve osećaju i da ne treba da produbljuju nasilje.
„Jedan od velikih razloga zbog kog žene ne prijavljuju nasilje jeste što se boje osvete nekog muškog člana porodice i one ne žele da se to nasilje dalje produbljuje. Zato apelujem na sve mučkarce, naše očeve, braću, prijatelje – nemojte reagovati na taj način, razumem da je to ljudska reakcija bes i očaj, ali u mnogim sluačajevima žene neće prijaviti baš zbog toga“, naglasila je ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
