Kompletna rekonstrukcija zgrade Gimnazije u Svilajncu obaviće se ovog leta, tokom trajanja letnjeg raspusta. Predsednik opštine Predrag Milanović kaže da je zgrada u nekoliko navrata popravljana, ali da je ovo prvi put da se radi kompletna rekonstrukcija.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
– Zgrada Gimnazije u Svilajncu je pod zaštitom države kao spomenik kulture i ove godine, tokom letnjeg raspusta, ovaj objekat biće kompletno rekonstruisan, od temelja do krova, za šta je celokupna sredstva od oko 20 miliona dinara obezbedila Evropska unija preko UNOPS – objašnjava Milanović.
Počeci prosvetiteljskog rada u Svilajncu vezani su za prve decenije 19. veka. Svilajnac još u Karađorđevo vreme dobija Malu školu (osnovnu), mada prvi zvanični podaci govore da se o školstvu u Svilajncu može govoriti od 1818. godine, kada knez Miloš šalje prvog učitelja. Dalji razvoj školstva odvija se uporedo sa ekonomskim i kulturnim razvojem Svilajnca. Brz ekonomski razvoj doprineo je proglašenju Svilajnca za varošicu 1866. godine.
Svilajnčani su shvatili koliki je značaj kulturno-prosvetiteljskog rada pa se 1857. godine otvara Škola za žensku decu. Na Cveti 1860. godine otvorena je i Nedeljna škola, koju su pohađali kalfe i šegrti. Značajan datum je i otvaranje Čitaonice omladine resavske 1868. godine. Tu je nikla ideja da se otvori Gimnazija u Svilajncu, koju Svilajnčani dobijaju posle mnogo truda. Odluku o osnivanju svilajnačke Realke poslao je tadašnji ministar prosvete Alimpije Vasiljević 23. avgusta 1877. godine. Svečanosti otvaranja prisustvovao je i knez Milan Obrenović. Dug i mukotrpan bio je put gimnazije od četvororazredne državne gimnazije, ali Svilajnčani nisu odustajali od ideje da se ova škola učvrsti kao najznačajnija kulturno-obrazovna institucija. Gimnazija opstaje (sa manjim prekidima u radu) kroz burno vreme balkanskih i svetskih ratova.
Danas je gimnazija deo Srednje škole „Svilajnac“ u Svilajncu. Gimnazija u Svilajncu decenijama unazad nedrila je akademike, profesore, doktore nauka, naučnike, pisce, uspešne poslovne ljude… Stojan Protić, prvi predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije i ministar finansija, pre toga bio je jedan od prvih profesora ove gimnazije, dok je jedan od najuspešnijih učenika ove škole bio Miroslav Pantić, doktor nauka, akademik i dugogodišnji sekretar i potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti.
Od osnivanja pa do danas Gimnazija Svilajnac je bila i ostala institucija dostojna poštovanja, izvor kulturnih, prosvetnih i naprednih ideja. Poznata je i van granica svog grada zbog brojnih medalja na republičkim takmičenjima iz biologije, hemije, srpskog jezika i književnosti koje su osvajali učenici svilajnačke gimnazije.
Ove godine učenik četvrtog razreda svilajnačke gimnazije Aleksa Milosavljević osvojio je prvo mesto na Srpskoj hemijskoj olimpijadi. Aleksa je prošle školske godine osvojio treće mesto na Srpskoj hemijskoj olimpijadi, a zatim i srebrnu medalju na Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi. Zbirno ovo je ujedno i najbolji rezultat jednog srednjoškolca u oblasti hemije u Republici Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
