Bosanski Srbin Stojan Župljanin juče se u Haškom tribunalu izjasnio da nije kriv ni po jednoj od tački optužnice. U prvom pojavljivanju pred Haškim tribunalom, 23. juna, Župljanin se nije izjasnio o krivici za zločine u Bosanskoj krajini 1992, ali je optužio vlasti Srbije da su nameravale da ga ubiju zajedno sa preostalim beguncima.

Bosanski Srbin Stojan Župljanin juče se u Haškom tribunalu izjasnio da nije kriv ni po jednoj od tački optužnice. U prvom pojavljivanju pred Haškim tribunalom, 23. juna, Župljanin se nije izjasnio o krivici za zločine u Bosanskoj krajini 1992, ali je optužio vlasti Srbije da su nameravale da ga ubiju zajedno sa preostalim beguncima.
Tada je sudija Ole-Bjorn Stole odložio njegovo izjašnjavanje o krivici za 30 dana. Župljanin je pred sudom 23. juna potvrdio svoj identitet, ali je prethodno optužio vlasti u Srbiji da su nameravala da ga ubiju, kao i preostale optužene koji su još na slobodi – Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Gorana HADŽIĆA. Po njegovim rečima, o tome su se dogovorili „Tadić, Koštunica, Bulatović i Vukčević“ koji su na sastanku „pre četiri godine“ zaključili da je „u najboljem interesu Republike Srbije i Republike Srpske da mi budemo likvidirani“.
On je „svojoj braći“ Mladiću, Karadžiću i Hadžiću „zaželeo da zauvek ostanu na slobodi“. Župljanin (56) je optužen za progon, istrebljenje i ubistvo, mučenje, okrutno postupanje, nehumana dela, deportacije, bezobzirno razaranje naselja i verskih i kulturnih objekata. U sedam tačaka, na teret mu se stavljaju zločini protiv čovečnosti, a u šest kršenja zakona i običaja ratovanja.
Prema optužnici, Župljanin je kao načelnik Centra službi bezbednosti u Banjaluci bio najviši policijski oficir u samorpoglašenoj Autonomnoj Regiji Krajina i zapovedao je policijskim snagama koje su od aprila do decembra 1992. počinile zločine nad nesrbima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari