Stojanović: Komrakov je trebalo da brine o radnicima, a nije

Urednik informativnog programa RTS-a u vreme NATO bombardovanja, kada je 16 zaposlenih radnika poginulo u zgradi javnog servisa u bombardovanju, u svojoj knjizi naveo je da nije lažov ni zločinac, niti da je znao da će zgrada RTS-a biti bombardovana. Takođe je istakao da je hteo da pogleda u oči porodice poginulih „ali mu to nije omogućeno“.

Žanka Stojanović, majka poginulog radnika RTS-a, nije pročitala Komrakovu knjigu, a kako kaže za Danas, nema nameru to ni da učini.

– On je trebalo da brine o tim radnicima, a to nije uradio. Ko mu je branio da nas pogleda u oči? Zašto nije došao na sud? Danas svi kroje istoriju, menjaju svoje biografije. Optužuju mene da iz mržnje radim to što radim, boreći se za istinu i pravdu, dok oni nesmetano govore o svojoj „istini“. Pogledajte ovo što se događa u Lučanima? To je dno dna. Takva smo država postali i tu nema šta više da se komentariše – ističe Stojanović.

Janko Baljak, reditelj nagrađivanog filma „Anatomija bola“ o pogibiji radnika RTS-a, kaže za Danas da ako i ne budem pročitao celu knjigu Milorada Komrakova, veruje da će mu je prepričati Žanka Stojanović, koju naziva „majka hrabrost“.

– Očigledno je da dokumentarni film „Anatomija bola“ još uvek nije završen. Ovakvi radovi ponovo otvaraju rane sve malobrojnim članovima porodica i prijatelja nastradalih. Komrakov nije jedini koji je digao glavu i koji u toj DB reviziji istorije učestvuje. To već godinama radi i bivši direktor RTS-a u čijem pokušaju sramne rehabilitacije je učestvovao i nobelovac Handke koji ga je posetio u požarevačkom zatvoru i nakon toga objavio srceparajuću knjigu koja ga predstavlja kao žrtvu – navodi Baljak.

Prema njegovim rečima, samo u ovoj zemlji i u ovom režimu je moguće da žrtve i zločinci lažima i manipulacijama menjaju svoje uloge.

– To vidimo svakodnevno u sudskim procesima protiv Jutke, direktora Namenske, slučaju pokušaja ubistva novinara Jovanovića. Tako i sistem u kome apsolutnu vlast drži nekadašnji ministar informisanja tokom NATO bombardovanja otvara mogućnost da svi krivci i moralne nakaze ponovo dignu glavu i pokušaju da naprave reviziju istorije. Tako da je bol za nesrećne ljude koji sve moraju ponovo da preživljavaju sudbina na koju su osuđeni u Vučićevoj Srbiji – naglašava Baljak.

Novinar Slaviša Lekić kaže da mu ne pada na pamet da čita „Komrakovo farbanje istine“ ali i da bez ikakvog uplitanja „u njegovu naknadnu pamet“ sa sigurnošću može reći da i ovo, kao i sva njegova prethodna štiva, spadaju u knjige koje, o čem god da u njima da piše, najviše govore o autoru.

– To što je Komrakov bio akter nečega što je vredno pisanja ne znači i nužnost da on o tome piše. Ali se čovek koji nikad nije smeo o oči da pogleda porodice ubijenih u bombardovanju RTS-a dosetio da svoju verziju istine, poput one o 5. oktobru, unovči. O specifičnoj težini te njegove istine možda najviše govori činjenica da se kao izdavač potpisuje Milorad Vučelić, ideolog SPS-a iz devedesetih – zaključuje Lekić.

Milorad Komrakov je bio urednik informativnog programa RTS-a do 5. oktobra 2000., a pre deset godina objavio je knjigu „Moj šesti oktobar“.

Lekić: Početak Ludila

– Objavljivanje Komrakove knjige nije kraj ludila. Ne bi me iznenadilo da Dragan Bujošević i kompanija sa RTS-a organizuju promociju u Aberdarevoj ulici, da Vladimir Beba Popović zapali knjigu i snimi spot o tome, tabloidi optuže Dragana Đilasa da je upao na promociju i oteo pare od prodaje a Komrakov, Simo Spasić i Vesić Goran narednog utorka gostuju kod Olivere Jovićević u emisiji „Rukopisi već gore, sad će pređu i na ljude“ – kaže Slaviša Lekić.