Stojanović: Revizija menja mesta žrtava i počinilaca

“Lično sam žalosna što je tako jer je po ko zna koji put istorija podređena interesima sadašnjosti. Dakle, pozvane su članice EU, NATO i Istočnog“savezništva, sadašnji ili eventualni budući saveznici i taj interes je diktirao odnos prema prošlosti. To je izuzetno loše upravo kad se radi o Drugom svetskom ratu jer ono na čemu počiva današnji svet, bez obzira na sve promene i mnogobrojne sukobe, jeste uvek ta poruka antifašizma koji je pobedio. Svaka manipulacija tom idejom, guranje te ideje u drugi plan i stavljanje prioriteta u smislu ko je danas saveznik, veoma je loša“, kaže Dubravka Stojanović za Novi magazin.

Upitana zbog čega je snagama u Srbiji revizionizam bio potreban i šta smo dobili tim pogrešnim nacionalističkim valom, Stojanović je odgovorila da smo dobili konfuziju u društvu, posebno među mladima, dodajući da to pokazuju sva istraživanja.

“Mladi su apsolutno zbunjeni, naprosto ne razlikuju ni elementarne stvari, dobro od zla, fašizam od antifašizma. Dobili smo jednu ideološku zbrku. Ideja je bila da se prethodni socijalistički režim, pa i Jugoslavija kao država, porazi na terenu prošlosti, da se u Drugom svetskom ratu izabere druga strana od one koja je bila, tako da kažem, osnivački mit socijalističke Jugoslavije, da kao glavne žrtve više ne budu partizani, kako je bila paradigma prethodnog režima, već da sad glavne budu žrtve partizana, bilo četnici ili građani pobijeni 44-45. Dakle, pomerali su se naglasci, pomerali su se odnosi između žrtava i počinilaca”, istakla je Dubravka Stojanović.

Prema njenim rečima, vrlo je važno da se kaže da su ratovi devedesetih sebe predstavili kao nastavak Drugog svetskog rata.

„Mnoge snage koje su učestvovale u ratovima devedesetih obukle su se u te uniforme, imali smo crnokošuljaše HOS-a u Hrvatskoj i u četnike obučene srpske snage i bilo je potrebno da se kolaboracionističke snage iz Drugog svetskog rata na neki način istorijski operu kako bi dobile legitimitet i u ratu devedesetih. Srbija još ne zna šta će s ratovima devedesetih, ali u Hrvatskoj vidimo da se i dalje dozvoljavaju “Za dom spremni” i crne uniforme. Brajburg je još jedan od centralnih događaja“, rekla je ona i dodala da je pometnja sa Drugim svetskim ratom još veoma prisutna i u drugim državama bivše Jugoslavije.

„Mislim da je glavni razlog u opravdavanju tih ekstremno desnih snaga koje su učestvovale u ratovima devedesetih, počinile zločine, bile suđene, ali ova vrsta pranja njihovih biografija kroz pranje njihovih istorijskih predaka teška je manipulacija prošlošću“, naglasila je Stojanović za Novi magazin.