Stojanović: Svi zagledani samo u svoju istoriju

To je primetio Vladimir Arsenijević, pisac i predsednik Udruženja KROKODIL, na završnoj konferenciji projekta „Ko je prvi počeo? – Istoričari protiv revizionizma“, u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Ovaj projekat je okupio neke od najistaknutijih regionalnih istoričara s namerom da se aktivno bore protiv revizionističkih tendencija u regionalnim istoriografijama, a za jednu moguću zajedničku multiperspektivnu istoriografiju.

– Jako je teško vršiti istinske promene u društvu i uticati na političke strukture. Postoji jedan visoki zid pa ideje možete da realizujete do jedne tačke i onda zastajete ispred onog domena gde počinje prostor te naše tvrde realne politike, gde morate da zasučete rukave i uronite u glib nekakvih skupština i političkih tela, ako zaista želite da ostavite traga u legislativama i političkim odlukama – zapazio je Arsenijević i dodao da postoji i drugi način koji računa na to da lagano osvaja svesti i da širi narativ koji se suprotstavlja zvaničnim, etno-šovinističkim narativima, koji su prisutni u svim našim zemljama.

Istoričarka Dubravka Stojanović objasnila je da je letnja škola koja je održana u okviru projekta bila posvećena, između ostalog, i ratovima devedesetih kao i tome kako se oni danas interpretiraju i koliko ih današnje elite koriste radi utvrđivanja svoje vlasti.

Ona je primetila da se gubi istorijska realnost koja treba da predstavlja opštu istoriju, jer smo previše zagledani u nacionalnu istoriju.

Prema njenim rečima, ljudi sa ovih prostora često ne žele ništa da znaju o regionu, pa su zato multiperspektivne čitanke, koje su korišćene za rad tokom ovog projekata, bile od velikog značaja i važne jer uključuju velike teme, kao što su Drugi svetski rat, Balkanski ratovi i ratovi devedesetih, ali i predstavljaju različite pozicije i otvaraju diskusiju.

– Mi smo naučili da istoriju učimo napamet i da je ona neka vrsta dogme i Biblije o kojoj ne sme da se diskutuje. Ove knjige upravo govore suprotno i otvaraju diskusiju, a čim zatvorite diskusiju dobijete jednu malu bombicu u društvu koja uvek može da eksplodira – zaključila je Stojanović.

Ona je objasnila i to da se revizionizam meša sa napredovanjem istorijske nauke. Ono što je nužno i osnovni posao istoričara je nalaženje novih podataka činjenica i dokumenata i menjanje onoga što se o prošlosti zna.

– Neophodno je ustati u odbranu istorijske nauke i učiniti sve da bi se zaustavile njene zloupotrebe – istakla je Stojanović.

Celu deklaraciju možete pročitati ali i potpisom podržati na sajtu Krokodila.

Bešlin: Političari da prestanu da falsifikatima nude bolju prošlost

Istoričar Milivoj Bešlin je ukazao da se oni Deklaracijom obraćaju svima, najpre istoričarima od kojih traže da se drže metodoloških pravila i principa istoriografskog zanata, potom političkim elitama od kojih traže da vode odgovorne politike istorije i da prestanu sa zloupotrebama istorije i prošlosti i da prestanu da umesto budućnosti, stalno falsifikatima nude bolju prošlost. Prema njegovim rečima, obraćaju se parlamentima ne samo našim nacionalnim nego i evropskim, da prestanu da donose zakone, rezolucije i druge akte kojima imaju intenciju ili pretenziju da pišu istoriju i da nam kontrolišu istorijske istine. Potom se obraćaju i sudovima, da kad već primenjuju zakone, razne rehabilitacije, da se ipak drže utvrđenih pravila i principa činjenica koje je utvrdila istorijska nauka, a da se ne igraju istoričara amatera i najzad ministarstvima nauka naših društava sa željom da podrže one projekte koji se zalažu za kritičko promišljanje istorije, kao i drugim javnim institucijama i pojedincima.