Stojanović: U trenutku kada nema vladavine prava ne možemo da govorimo ni o slobodi medija

Kako u saopštenju navodi Evropski pokret u Srbiji, Stojanović je kada je govorila o položaju medija, istakla nekoliko odluka Vlade koje su dobre, ali i o onima koje su suštinske uticale da se položaj medija niti poboljša niti značajno pogorša.

– Nova medijska strategija doneta je prošle godine, ali ona je vrlo slična prošloj. Implementacija zakona i mera zapisanih u strategiji je izostala, tako da ona sama po sebi ne garantuje poštovanje mediјskih sloboda. Potitivan gest je da su tokom pandemije Covid-19, mediji deo paketa subvencija Vlade za pomoć u borbi protiv posledica pandemije. Uz ostalo, novinari su i prioritetna grupa u procesu vakcinacije, rečeno je u saopštenju.

Evropski pokret navodi da se Stojanović osvrnula na suštinske promene koje su neophodne. Naime, država nije izašla iz vlasništva u medijima, već se vratila osnivajući kanal „Euro news“ koji još nije počeo sa radom. Vlasnik ovog TV kanala je Telekom Srbija, sa preko 58 odsto u vlasništvu države, rekla je Stojanović i dodala da i dalje  imamo probleme sa privatizacijom Tanjuga i Politike.

– Jedan od većih ataka na nezavisne medije i novinare je tzv. afera „Spisak“ kada su se 57 medija i organizacija civilnog društva našli na listi Uprave za sprečavane pranja novca i borbe protiv terorizma. Ovaj proces jeste bio obaveza Srbije, ali načinom na koji je to urađeno, država je pokazala da nema mehanizme za primenu standarda koji međunarodne organizacije zahtevaju. Time je država po prvi put nakon 2000. godine na jedan strateški način rešila da se pozabavi svojim kritičarima, istakla je Maja Stojanović.

U radnu grupu koja se bavi Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, formiranu u januaru ove godine, država nije uključila nijednog eksperta, niti predstavnika organizacija civilnog društva. Pitanje je i zašto je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave formiralo ovu radnu grupu, kada je  Ministarstjevo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nadležno za ovo pitanje.

Direktorka Građanskih inicijativa govorila je i o lažnim vestima kojih je bilo mnogo tokom pandmije COVID-19 , a da država nije reagovala. Tokom vandrednog stanja, bilo je 49 slučajeva kršenja slobode izražavanja. Ti slučajevi variraju od pretnje novinarima do hapšenja, čime je vlada poslala jaku poruku koliko mediji mogu slobodno da izveštavaju o ovoj temi. U Zrenjaninu su hapšeni novinari pod izgovorom da su odbili da se dezinfikuju pre nego što su ušli da uzmu intervju od predsednika opštine. U Vranju su hapšeni novinari pod lažnom optužbom da su širili paniku i lažne informacije o pandemiji.