Stojanović: Vlada da prizna da je sloboda medija prioritet

Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa se nada da će premijerka pozitivno odgovoriti na te zahteve i dodaje da Vlada Srbije mora da prizna da sloboda medija jeste prioritet, jer bez toga nema reformi u društvu.

Stojanović je u Danu uživo rekla da je sastanak s premijerkom bio konstruktivan iako predstavnici Grupe za slobodu medija nisu dobili konkretne odgovore.

„Nama je bilo važno da su i premijerka i ostali učesnici postavljali dodatna pitanja i upoznali se sa situacijom…Ne očekuje se da premijerka sve zna, zato je tu bio i ministar kulture i informisanja…Drago mi je što je na sastanku bio i Vukašin Obradović, koji je mogao da iz prve ruke objasni dešavanja u vezi s ‘Vranjskim’, koja su pokrenula čitavu akciju i formiranje ove grupe“, rekla je Stojanović.

Prema njenim rečima, očekuje se da će premijerka za desetak dana odgovoriti novinarima na njihove zahteve.

Država krši zakon koji je sama donela

Govoreći o zahtevu kojim se traži hitno brisanje Tanjuga iz Registra privrednih društava i prestanak rada te novinske agencije, Stojanović kaže da je Tanjug „ne samo ugašen 2015. godine, već je i donet zakon na osnovu kojeg je ta agencija ugašena“.

„Tanjug je ugašen u novembru 2015. a posle toga je ostavljen kratak period da se tehnički izbriše iz registra. Taj zakon se već dve godine ne sprovodi u praksi“, rekla je.

Zahtevi Grupe za slobodu medija

Grupa za slobodu medija traži da nadležni državni organi po hitnom postupku rasvetle sve napade na novinare i slučajeve ugrožavanja njihove bezbednosti i pokrenu postupke protiv počinilaca, kao i da hitno sprovedu i objave rezultate analize dosadašnjeg postupanja policije i tužilaštva u slučajevima ubistava i napada na novinare.

Zahteva se da Ministarstvo kulture i informisanja odmah obustavi rad na novoj Strategiji razvoja javnog informisanja, zbog neodgovarajuće metodologije i strukture članova radne grupe, koja je predstavnike najbrojnijih novinarskih i medijskih udruženja onemogućila da suštinski utiču na izradu ovog kapitalnog dokumenta.

Traži se da Ministarstvo u dijalogu sa predstavnicima medijske zajednice i civilnog sektora što pre utvrdi drugačiju metodologiju rada i strukturu nove radne grupe, kako bi Strategija razvoja javnog informisanja bila u najboljem interesu novinarske profesije, medija, njihovih izdavača i građana i građanki.

Od parlamenta Grupa je zatražila da pokrene postupak razrešenja članova Saveta REM i da se prilikom izbora novih članova Saveta otkloni mogućnost uticaja izvršne i zakonodavne vlasti na predloge drugih predlagača.

Grupa traži da se dosledno sprovedu zakoni koji se odnose na završetak procesa privatizacije medija, utvrđivanje nedržavnog vlasništva u Politici, Večernjim novostima i Dnevniku i povlačenje države iz vlasništva tih novinskih kuća, kao i hitno brisanje JP Tanjug iz Registra privrednih društava, Tanjugovih servisa iz Registra medija i prestanak rada agencije, na osnovu Odluke Vlade Srbije od 3. novembra 2015. godine.

Traži se da se omogući zakonom garantovana uređivačka i poslovna samostalnost i finansijska nezavisnost javnih medijskih servisa i da Vlada u cilju zaštite njihove uređivačke nezavisnosti, omogući javnim medijskim servisima da se dominantno finansiraju iz takse, kao što je i predviđeno zakonom.

Zahteva se i da Ministarstvo kulture i informisanja, Komisija za kontrolu državne pomoći, Državna revizorska institucija, Komisija za zaštitu konkurencije, Uprava za javne nabavke i Savet za borbu protiv korupcije, u okviru svojih nadležnosti, kontinuirano sprovode nadzor i kontrolu trošenja sredstava za projekte na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja, javnih nabavki za pružanje medijskih usluga i sponzorstva i donatorstva iz javnih prihoda.

Od Vlada se traži da formira nezavisnu komisiju koja će analizirati sistem sufinansiranja medijskih sadržaja u javnom interesu i predložiti mere sprečavanja zloupotreba konkursa na svim nivoima, kao i da Ministarstvo precizira uslove i kriterijume donošenja odluka na konkursima za finansiranje medijskih programa i uvede delotvoran mehanizam za osporavanje odluka o dodeli sredstava, pre nego što ona budu utrošena.

Grupa traži da se poboljša radni položaj novinara kroz striktnu primenu Zakona o radu, u delu poštovanja radnih prava i osnova radnog angažovanja u radnom odnosu i van radnog odnosa, i primenu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.

Dodaje se da se od Vlade zahteva da obezbedi izvršenje rešenja poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koja nisu izvršena, da sama postupi po svim zaostalim zahtevima za pristup informacijama i da ubuduće po tim zahtevima postupa u zakonskom roku, na način propisan Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Traži se da se sveobuhvatno i dosledno uredi oglašavanje državnih organa i drugih organa vlasti izmenama zakona o javnim nabavkama ili donošenjem Zakona o oglašavanju organa javne vlasti. Grupa zaheva da Ministarstvo pravde formira nezavisnu komisiju za izradu evidencije i analizu sudskih postupaka protiv izdavača medija, urednika i novinara, u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.

„Zahtevamo dosledno poštovanje autorskih prava u medijskoj sferi i takvu izmenu Zakona o autorskim pravima koja će sprečiti finansijske pritiske na izdavače medija kroz presude sa prekomernim novčanim iznosima za kršenje autorskih prava, takođe u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava“, navela je Grupa.

Zahtev je i da Vlada Srbije usvoji dodatne podsticajne mere i olakšice štampanim medijima i regionalnim i lokalnim medijima, koje su taksativno nabrojane u dosadašnjoj Strategiji razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji, ali do sada ni jedna od njih nije primenjena, i da razmotri mogućnost utvrđivanja obaveznog procenta izdvajanja iz budžeta lokalnih samouprava za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja.