Sporazum o putu normalizacije odnosa Srbije i Kosova je realnost, ocenila je aktivistkinja Dejana Stošić, koja smatra da se predaja dogodila 1999. godine kada je potpisan Kumanovski sporazum i od kada država Srbija nema nikakvu moć nad teritorijom Kosova.
„Jedino što mi sad možemo da uradimo jeste da imamo dijalog i da se trudimo da Srbi koji žive na Kosovu imaju sva prava i da budu zaštićeni i oni, a i njihova imovina“, rekla je Stošić u FoNetovom serijalu razgovora Kosinus.
Ona zamrznuti konflikt vidi kao „zamrznutu budućnost“ i objašnjava da ljudi koji su zaslužni za zamrznuti konflikt i za celu ovu situaciju, treba da budu ti koji će da preuzmu odgovornost i da reše ovaj problem.
Ako ste patriote, ako volite ovu zemlju, hajde onda uradite nešto da imamo u budućnost kakvu zaslužujemo, poručila je Stošić.
Upitana o tome da li postoji rizik sukoba, ona je odgovorila da je taj rizik svakim danom sve veći, jer i Beograd i Priština vode vrlo propagandnu i vrlo nacionalističku politiku.
Kako je ukazala, najgore je to što Srbe na Kosovu nema ko da brani, jer kada su policajci, tužioci i sudije izašli iz institucija, Srbi na Kosovu su ostali prepušteni sami sebi.
„Zbog neverica s obe strane, žao mi je, ali mislim da je sukob neminovan i pitanje je samo kada će doći do eskalacije i kako će se srediti. Jako se plašim klime koja postoji na obe teritorije“, naglasila je Stošić.
Govoreći o Zajednici srpskih opština (ZSO), ona je ocenila da je to nešto što je smislio Beograd, uverena da Ustav Kosova štiti Srbe na Kosovu, ali da je problem u tome što se ne poštuje.
Baš kao što se ni Ustav Srbije ne poštuje u Srbiji, napomenula je Stošić i konstatovala da je sada ZSO neminovna i da mora da bude formirana „pre nego što Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama (UN)“.
Kurti se na formiranje ZSO obavezao u sporazumu, podsetila je ona i pozvala kosovskog premijera da „ne vređa ni Srbiju, niti da vređa svoje glasače i ono na šta se obavezao“.
Upitana da li bi Kosovo trebalo da bude deo UN, Stošić je predočila da se Srbija, bez obzira na njeno mišljenje, potpisivanjem Ohridskog sporazuma obavezala da neće ometati bilo kakvo uključivanje Kosova u međunarodne organizacije, „tako da je to već rešena stvar“.
Govoreći o tome u kojem formatu treba tražiti put za rešavanje pitanja Kosova, ona je rekla da joj se čini da je međunarodna konferencija neminovna, ali da je „džabe konferencija“, ako ne postoji dijalog Beograda i Prištine.
Sa ovakvom vlašću u Beogradu, ali i u Prištini, taj dijalog je jako težak i gotovo da neće doneti nikakve rezultate koji su dobri za ljude, smatra Stošić.
Ona misli da pitanje rešenja za Kosovo ne može da bude referendumsko pitanje u Srbiji, jer ljudska prava ne mogu da budu predmet referenduma.
Podseća i da je pre nekoliko godina izlaznost na referendumu o ustavnim amandmanima bila niža od 20 odsto i navodi da u aktuelnoj društvenoj klimi nijedan referendum u Srbiji ne može da bude održan.
Ona je ocenila i da većina stanovništva Srbije misli da Kosovo treba da bude deo Srbije, ali da to de fakto nije tako, jer Srbija od 1999. godine ne skuplja porez na teritoriji Kosova i nema moć nad tom teritorijom.
„Vreme je da to priznamo i borimo se da naši ljudi dole imaju svaku mogućnost da žive kako treba, da žive dostojanstvenim životom i pre svega da budu bezbedni“, naglasila je Stošić.
U izboru između Kosova i Evropske unije (EU), Stošić bira EU, jer je Unija, prema njenom mišljenju, garant mira, bezbednosti, ljudskih prava, ekonomske stabilnosti i životnog standarda, ali i garant toga da će Srbi na Kosovu imati zaštitu koju sada nemaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.