Ilustracija Foto: Damir TrnovacPre nekoliko dana su mediji preneli vest da je na Niškom novom groblju od strujnog udara stradalo 10 jedinki ugroženih vrsta ptica, a iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije kažu za Danas da bi taj broj mogao da bude i veći.
Mirjana Rankov iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije kaže da je u nišu najverovatnije stradalo i više od 16 ptica među kojima su i jednike ugroženih vrsta bele rode i gačca.
„Naš kolega je pre nekoliko dana u Nišu zabeležio da je od posledica elektrokucije (strujnog udara) na srednje naponskim dalekovodima, stradalo ukupno 16 ptica, od toga 9 belih roda, 6 gačaca i jedna svraka“, kaže Rankov.
Kako ona dalje navodi stradanje na ovoj lokaciji može biti mnogo veće, s obzirom da se u blizini nalaze i nevlasnički psi, koji pored lisica i šakala najčešće razvlače leševe stradalih ptica i hrane se njima.
„Strvinari poput, lisica, šakala i pasa vrlo brzo nauče da na mesetima gde je stradanje učestalo imaju lako dostupnu hranu i velikom brzinom uklanjaju leševe koji se nalaze ispod dalekovoda, te sasvim opravdano možemo pretpostaviti da su na ovakvim mestima stradanja mnogo veća, a to nam govore i iskustva kolega iz inostranstva“, priča Rankov.
Kako njen kolega iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Marko Šćiban dodaje, ovo stradanje ptica u Nišu je indirektna ljudska krivica, a jedna od najvećih pretnji za divlje ptice danas je upravo interakcija sa dalekovodima.
Zato njihovo Društvo radi na projektu „LIFE Danube Free Sky“, koji za cilj ima da poveća vidljivost 245 kilometara najopasnijih visokonaponskih dalekovoda, kao i više od 3.200 najopasnijih dalekovodnih stubova na području sedam podunavskih zemalja.
„Na žalost, stradanje na dalekovodima nije jedini način stradanja ptica u Srbiji te se stradanje svake jedinke u većoj ili manjoj meri negativno odražava na stanje populacija ovih vrsta u Srbiji“, kaže Šćiban.
On dalje navodi da u slučaju sa Novog groblja u Nišu ne možemo biti sigurni da li su to zavičajne ptice ili jedinke stradale na seobi i zato ne možemo da znamo koliki će stradanje ovih ptica imati negativan efekat po populaciju ovih vrsta u Srbiji.
Stradanje ptica poput ovog u Nišu može da se spreči modifikovanjem dalekovda i konstrukcije dalekovodnih stubova.
Jedan od najopasnijih tipova dalekovoda za ptice je tip sa metalnom konzolom i uspravnim izolatorima, kakav je upravo dalekovod sa Novog groblja u Nišu.
„Da bi se izbegla dalja stradanja moguće je postavljanje različitih mera ublažavanja, kao što je izolacija opasnih elemenata, konstrukcijom elemenata na koje ptice ne mogu da slete kao i drugim tehničkim rešenjima“, kaže Šćiban.
„Takođe, pre postavljanja vodova u određenim područjima treba voditi računa da se izbegnu takozvane “ekološke zamke”. Ptice vrlo često koriste stubove dalekovoda kao osmatračnice i mesta za odmor. Kada se postave stubovi sa opasnim elemntima u blizinu mesta koji su prirodni selidbeni koridori, sa izvorom hrane, ptice će birati stubove kao mesta za odmor i češće će stradati nego na nekim drugim područjima“, zaključuje Šćiban.
U Srbiji raste broj ugroženih vrsta ptica
U važećoj Crvenoj knjizi ptica Srbije, nalazi se 123 ugrožene vrste ptica, ali nažalost iz godine u godinu njihov broj se povećava. Njihova prisutnost ili odsutnost ukazuje na stepen degradacije (uništenost) životne sredine, odnosno prisustvo na određenom području ukazuje da je priroda očuvana u značajnoj meri. To su na neki način indikatorske vrste, kaže za Danas Mirjana Rankov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
