Strah od buđenja duhova fašizma na Apeninskom poluostrvu

Krivci za protivzakonitu imigraciju moraće ubuduće da plaćaju novčane kazne u vrednosti između 5.000 i 10.000 evra, dok onima za koje se otkrije da u kući kriju nelegalne useljenike sledi trogodišnji boravak iza rešetaka. Takođe, zakon predviđa određivanje pritvora ilegalnim imigrantima u trajanju od šest meseci, a roditelji koji upisuju decu u knjigu rođenih moraće da dostave dokumenta o državljanstvu.

Najkontroverznija mera nesumnjivo je odluka da se dozvoli pokretanje nenaoružanih građanskih patrola, čiji je cilj da pomažu pripadnicima policije. Takav potez vlade Silvija Berluskonija izazvao je žučne rasprave i podelio javnost na Apeninskom poluostrvu. Posve očekivano, najglasniji kritičari te odluke su predstavnici opozicije, predvođeni socijalistima. Oni tvrde da zamisao o organizovanju građana u patrole podseća na ideje utemeljivača fašističke ideologije, diktatora Benita Musolinija.

Iako je ministar unutrašnjih poslova, Roberto Maroni objasnio javnosti da samo punoletni građani mogu biti pripadnici tih odreda i da ulicama italijanskih gradova ne sme patrolirati više od troje ljudi, bez uniformi i oružja, stiče se utisak da nije uspeo da umiri sunarodnike. Kritičari Berluskonijeve vlade navode slučaj slučaj Nacionalne garde Italije, protiv koje se trenutno vodi krivična istraga u Torinu. Članovi te organizacije nose poveze oko ruke koji podsećaju na nacistička obeležja.

Pojedini predstavnici policijskog sindikata SAP, takođe su digli glas protiv odluke vlade u Rimu. Predstavnik SAP, Đani Toneli smatra da Berluskonijevi saradnici pokušavaju da skrenu pažnju javnosti s problema u vezi s nedovoljnim brojem pripadnika policije. „Vlada greši jer omogućava samoproklamovanim čuvarima reda da pokreću građanske patrole, umesto da uloži napor u cilju prevazilaženja kadrovskih problema“, ocenio je Toneli. Štaviše, on tvrdi da pojedine građanske patrole neće biti kadre da se izbore s rizičnim situacijama. „Mi ne možemo biti njihovi anđeli čuvari“, izjavio je lider SAP.

Većina analitičara deli Tonelijevo mišljenje i navodi da postoji opasnost od izbijanja sukoba između različitih građanskih patrola, koje podržavaju suparničke političke stranke. Mikele Kainailo, profesor krivičnog prava na Univerzitetu Bolonja, smatra da će nova pravila biti protumačena kao nemokratska među pojedinim krugovima u Evropi. Prema njegovom mišljenju, građanske patrole nedvosmisleno prizivaju u sećanje takozvane „ronde nere“, odrede crnokošuljaša, koji su nakon Prvog svetskog rata pod komandnom palicom Musolinija marširali ulicama. Godine 1922. organizovan je marš fašista na Rim, u kojem je učestvovalo oko 60.000 sledbenika zlogasnog dučea. Već u novembru počela je Musolinijeva fašistička diktatura koja je trajala naredne dve decenije i bila poznata po teroru, imperijalističkoj politici i ukidanju demokratskih sloboda.

Zanimljivo je da su i neki predstavnici građanskih patrola zabrinuti zbog najnovijeg razvoja situacije. Mario Furlan, osnivač patrole pod nazivom „Gradski anđeli“, ne gleda blagonaklono na stvaranje novih grupa. „Plašim se da nove patrole neće slediti načela humanosti. Za razliku od nas koji na ulice izlazimo da bismo pomogli ljudima u nevolji, pojedini će izlaziti da bi tragali za potencijalnim neprijateljima“, izjavio je Furlan. On tvrdi da pripadnici „Gradskih anđela“ moraju da najpre polože psihološke testove i steknu znanje o pružanju prve pomoći. „Ljudi se osećaju sigurno kada smo mi na ulicama – beskućnici znaju da smo im prijatelji, a kriminalci nas doživljavaju kao prepreku“, kaže vođa ove patrole.