Treba odrediti parcele ne veće od 10 hektara i propisati krugove licitacije kako poljoprivrednike ne bi ugrozili finansijski jaki zakupci, zahtevi su Agro-biznis kluba iz Botoša koji su se čuli na tribini posvećenoj davanju u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Detalje o proceduri davanja u zakup zemljišta i državoj strategiji u ovoj oblasti predočili su predstavnici lokalne administracije i načelnik republičke Uprave za poljoprivredne resurse pri Ministarstvu poljoprivrede Zoran Knežević.
Treba odrediti parcele ne veće od 10 hektara i propisati krugove licitacije kako poljoprivrednike ne bi ugrozili finansijski jaki zakupci, zahtevi su Agro-biznis kluba iz Botoša koji su se čuli na tribini posvećenoj davanju u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Detalje o proceduri davanja u zakup zemljišta i državoj strategiji u ovoj oblasti predočili su predstavnici lokalne administracije i načelnik republičke Uprave za poljoprivredne resurse pri Ministarstvu poljoprivrede Zoran Knežević.
Prema njegovim rečima, sam Zakon definiše i postupak procedure davanja zemljišta u zakup. – Srbija spada u zemlje sa najsitinijim posedom u Evropi, a prosečna veličina parcele se kreće oko 2,6 hektara. U našoj zemlji 45 odsto građana živi od prihoda iz poljoprivrede, a iako poljoprivreda učestvuje sa 17 odsto u nacionalnom dohotku, iz budžeta se u agrar ulaže tek četiri odsto. Budžet za poljoprivredu ove godine iznosi 24 milijarde dinara, dok u EU iznosi 42 milijarde evra – ističe Knežević.
Zakon o davanju u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta većina poljoprivrednika u zrenjaninskoj opštini smatra dobrim jer su prvi put uključena fizička lica kao potencijalni zakupci, ali sve ostalo vezano za ovaj propis nailazi na brojne kritike. S obzirom da je tek nedavno završena parcelizacija i katastarsko razdvajanje parcela predviđenih za davanje u zakup u zrenjaninskoj opštini, najviše primedaba upućuje se lokalnoj administraciji što taj posao nije brže odrađen.
– Dok se u Zrenjaninu kasni, dotle se u susednim opštinama ozbiljno radi. U opštini Sečanj, recimo, 95 odsto zemljišta uzeli su dosadašnji korisnici po početnoj ceni od 5.000 dinara za hektar. Pa, zar hoće neko da kaže da nije bilo i drugih zinteresovanih lica za zakup ove zemlje – pita se Nenad Božić, poljoprivrednik iz Banatskog Despotovca.
Primedbe Gorana Ilijaševa iz Botoša odnose se na bojazan da poljoprivrednici neće imati prioritet prilikom zakupa zemlje, što predstavnici vlasti demantuju činjenicom da sam Zakon predviđa pravo prečeg i mogućnost da dosadašnji zakupci licitiraju za zemlju.
– U programu za davanje u zakup bilo je oko 15.000 hektara zemljišta ali pošto nam se u međuvremenu javilo mnogo građana sa dokazima o vlasništvu, na početnoj licitaciji biće ponuđeno 10.000 hektara zemlje. Smatram da se otvaraju dve vrste problema, prva vezana za činjenicu da je zemljište već posejano zbog čega će biti problem ući u posed. Drugi problem je refundiranje troškova sadašnjim korisnicima, koji su uložili sredstva i zasejali njive – smatra Nikola Halas, predstavnik Komisije za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.
Prema njegovim rečima, licitacione grupe u opštini Zrenjanin činiće parcele od 38 ari do 100 hektara, a planovi za zemljište koje se daje u zakup izloženi su u kancelarijama svih mesnih zajednica. Prema dosad istaknutim podacima, rok za prijavljivanje je 12. april ali iz lokalne administracije poručuju da bi procedura mogla potrajati i da je moguće da licitacija bude održana kasnije. Pravna procedura nakon završetka licitacije traje od 60 do 90 dana, kada se zaključuje ugovor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
