Pandemija korona virusa u Srbiji veći uticaj je imala na mlade u većim naseljima zbog prisutnijeg straha od zaraze, dok je mladima u manjim mestima bio znatno otežan pristup obrazovanju u trenucima vanrednog stanja, najvažniji su zaključci danas održane konferencije u organizaciji Krovne ogranizacije mladih.
Pandemija KOVID-19 virusa je obeležila 2020. godinu i potpuno promenila ceo svet. Potpuno izmenjen kontekst obrazovanja, rada, kretanja i okupljanja naročito je pogodio mlade, kao posebnu društvenu kategoriju.
U fokusu istraživanja KOMS-a bilo je šest oblasti koje značajno utiču na kvalitet života mladih: rad i zarade, obrazovanje, bezbednost i osećaji tokom pandemije, ponašanje u toku pandemije i poverenje u institucije, migracije i volontiranje.
Rad i zarade
Značajan podatak ovog istraživanja je da su se mladi u Beogradu i području Vojvodine značajno više plašili za svoj posao od mladih u ostalim regionima Srbije.
U toku vanrednog stanja 33 odsto njih osećao je strah od gubitka zaposlenja, a taj broj se smanjio za svega dva odsto nakon završetka vanrednog stanja, pokazali su podaci.
Produktivnost se smanjila kod 39 odsto mladih koji su nakon uvođenja vanrednog stanja radili od kuće.
Obrazovanje
Oko 67 odsto mladih smatra da je pandemija negativno uticala na njihovo obrazovanje. Onlajn nastavu ocenili su kao nezadovoljavajuću.
U manjim naseljima mladi su imali ograničen pristup obrazovanju u trenucima vanrednog stanja kada im ni onlajn nastava nije bila omogućena u 50 odsto slučajeva, za razliku od učenika u većim gradovima, gde je tu mogućnost imalo njih 80 odsto.
Većina učesnika istraživanja, njih oko 70 odsto, smatra da će pandemija imati negativan uticaj na kvalitet njihovog obrazovanja, što će konsekventno uticati negativno i na rad.
Mentalno zdravlje i osećaj bezbednosti tokom pandemije
Žene se osećaju ugroženije od muškaraca, kao i mladi u većim mestima u odnosu na one u manjim naseljima, dok se stepen osećaja ugroženosti smanjuje nakon kraja vanrednog stanja, te ostaje pitanje kakvi su podaci u ovom trenutku, kad se ponovo uvode restriktivne mere.
Podaci ovog istraživanja pokazali su da je osećaj ugroženosti rastao sa stepenom obrazovanja ispitanika.
Kada je u pitanju zdravstveno stanje, najveći broj mladih je u strahu da će zaraziti nekog člana svoje porodice ili da će se oni sami zaraziti (njih 70 odsto).
Izolacija je loše uticala na mlade, sudeći po odgovorima većine ispitanika ovog istraživanja.
Iako smatraju mere prestrogim, većina ispitanika je odgovorila da je poštovala mere fizičkog distanciranja. Žene su se ovih pravila pridržavale više od muškaraca, kao i mladi u većim naseljima u odnosu na svoje vršnjake u manjim mestima, ocene su ovog istraživanja. Rezultati su slični i za mere ograničavanja kretanja.
„Podaci su pokazali da najviše mladih trpi nasilje od strane svojih ukućana, zbog čega to pitanje u trenucima kućne izolacije dobija veću važnost“, izjavila je Anja Jokić, programska asistentkinja KOMS-a.
Migracije
Zabrinjavajući su podaci ovog istraživanja koji pokazuju da 27 odsto mladih aktivno planira da se odseli iz Srbije. Isto toliko njih je izjavilo da to ne želi, međutim, čak 46 odsto mladih izjavilo je da, iako trenutno ne planira odlazak, o tome razmišlja.
Da nakon pandemije ima još veću želju da napusti Srbiju reklo je 41 odsto mladih.
„Ključno je da mladi budu uključeni u procese donošenja odluka koje se tiču njih“, zaključila je članica ove organizacije.
U istraživanju koje je spovedeno uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji učestvovalo je 1.103 mladih ispitanika i ispitanica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.