U decembru prošle godine ispred jedne osnovne škole u Kjotu koju pohađaju korejska deca, okupila se grupa japanskih demonstranata i nazivala učenike korejskim špijunima i pogrdnim imenima, nakon čega su roditelji i pripadnici policije blokirali ulaz u tu školsku ustanovu učesnicima protesta. Bila je to prva u nizu demonstracija u ovoj osnovnoj školi, što je šokiralo ceo Japan gde se i od političkih demonstranata očekuje da u svoje aktivnosti ne mešaju obične građane, a kamoli decu.
Reagujući na kršenje javnog reda policija je nedavno uhapsila četvoro učesnika protesta pod optužbom da kvare reputaciju škole.
Kako navode dobri poznavaoci prilika, takve demonstracije su ukazale na opasnost od pojave novog vida ultranacionalističkih grupa koje su poznate po tome što iskazuju netrpeljivost prema strancima i ne koriste bučne ulične proteste da privuku pažnju. Učesnici javnih skupova su prošle godine pokazali da njihov bunt nije samo uperen protiv pola miliona Korejaca u Japanu, već i protiv Kineza, pripadnika hrišćanske veroispovesti i zapadnjaka. Kada je reč o ovim poslednjima, jednom prilikom su ih opkolili demonstranti, noseći plakate na kojima je pisalo: „Ovo nije zemlja za belce“.
Lokalni mediji predstavljaju takve grupe kao „net ultradesnicu“, jer se uglavnom organizuju putem interneta, a okupljaju se samo prilikom demonstracija. Važe za virtuelnu zajednicu koja na svom veb sajtu objavljuje vreme i mesto održavanja protesta, potrebne informacije i video snimke svojih skupova.
Iako se ove organizacije još nisu afirmisale kao istaknuti politički element u Zemlji izlazećeg sunca, privlače sve veću pažnju kao zabrinjavajući pokazatelj dugogodišnjeg ekonomskog i političkog pada Japana. Većina njihovih članova su mladi ljudi. Mada se često dovode u vezu sa neonacistima, sociolozi smatraju da se od njih dosta razlikuju jer nemaju agresivnu ideologiju rasne dominacije i do sada su pokazivali uzdržanost od nasilja, budući da tokom njihovih protesta nije bilo povređenih. Stiče se utisak da je cilj pripadnika „net desnice“ ispoljavanje frustracija izazvanih ličnim finansijskim teškoćama, ali i ekonomskom stagnacijom države. „Reč je o ljudima koji se osećaju ugroženo u vlastitom društvu“, rekao je Kensuke Suzuku, profesor sociologije, „oni traže nekoga na koga će svaliti krivicu, a stranci im se čine najpodesnijim za to“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
