Vlada Sirije ukinula je vanredno stanje uvedeno pre 48 godina, čime je ispunjeno obećanje predsednika te države Bašara al-Asada, koji se od sredine marta suočava sa građanskim protestima. Asad je ocenio da demonstranti više nemaju razloga da budu na ulicama. Režim u Damasku je kao argument za uvođenje vanrednog stanja 1963. naveo tehničko ratno stanje sa Izraelom, dok su organizacije za borbu za ljudska prava prethodnih decenija tvrdile da takva mera predstavlja polugu autoritarnog sistema, budući da je omogućila vlastima da uspostave strogu kontrolu nad medijima, prisluškuju telefonske razgovore, te hapsi ljude bez sudskog naloga.
Reforme, koje je nedugo po izbijanju demonstracija najavio sirijski predsednik, takođe, podrazumevaju ukidanje Suda bezbednosti, tela koje je bilo nadležno za suđenje političkim zatvorenicima, kao i usvajanje zakona o dozvoli mirnih demonstracija. Iako poznavaoci prilika ocenjuju da takvi koraci predstavljaju značajne izmene u zakonodavstvu Sirije, naglašavaju da ostaje nejasno u kojoj meri će novi propisi izmeniti život običnih građana i da li će umiriti demonstrante, budući da su antivladini protesti juče ponovo zabeleženi u gradu Baniji.
Ivan Kostić, orijentalista i jedan od osnivača nevladine organizacije Balkanski centar za Bliski istok ocenjuje za Danas da je situacija u Siriji veoma komplikovana, znatno složenija nego u Egiptu i Tunisu, zbog čega se ne može očekivati lak izlaz iz krize. Prema njegovom mišljenju, iako se Sirija donekle može uporediti sa Libijom, reč je o potpuno drugačijem slučaju.
– Sirija ima veoma heterogenu strukturu stanovništva. Strah od sektaških i društvenih podela je ogroman. Sam predsednik Bašar al- Asad je pripadnik alevitske sekte, koja je izdanak manjinskog šiitskog islama u Siriji. Uglavnom svi pripadnici vojnog vrha i drugi uticajni ljudi s kojima je Asad okružen takođe su pripadnici alevita. Tako, zbog zajedničkog verskog imenitelja, Asada okružuje veoma stabilna i lojalna garnitura ljudi. Zato je malo verovatno očekivati da vojska stane na stranu naroda, kao u slučaju Egipta – kaže naš sagovornik.
Kostić naglašava da postoji veliki strah u narodu da se Sirija ne pretvori u novi Irak, ako bi kojim slučajem stanje u zemlji dovelo do spoljašnje intervencije.
– Ovi strahovi mogu da se uzmu kao razlog zašto protesti još uvek nisu zahvatili Damask i Alepo, što naravno ne znači da se to neće desiti u skorijoj budućnosti, jer uprkos raspuštanju vlade 30. marta i Asadovih obećanja da će sprovesti mnogobrojne reforme svedoci smo sve masovnijih protesta širom zemlje, što nam govori da predsedniku Sirije počinje ozbiljno da nedostaje politički kredibilitet među narodom – smatra Ivan Kostić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
