Strah od poskupljenja životnih namirnica pre 80 godina

Kako zbog situacije u samoj državi, tako i zbog međunarodnih ekonomskih, ali i političkih dešavanja, kod stanovnika Beograda javio se strah od poskupljenja životnih namirnica, prenosi dnevni list „Vreme”.

Mnogi Beograđani pokušali su sebi da obezbede rezerve hrane, ali i odeće i obuće.

„Iznenadna nestašica mnogih artikala, koji se dovoze iz inostranstva, a sada je njihovo dovoženje usled evropskog rata onemogućeno ili umanjeno, stvorila je kod ljudi strah da će uskoro ostati sasvim bez njih.”

Zbog takve situacije, porastao je stepen kupovine „na malo”, ali i potpomoglo podizanju cena zbog velike potražnje.

U okviru teksta koji je preneo dnevni list „Vreme”, sprovedena je i anketa o samom stanju stvari.

Jedna neobična kupovina odigrala se u obućarskoj radnji u Beogradu, gde je kupac želeo cipele u slučaju da mu zatrebaju za najgori scenario.

„I čovek odlazi sa dva para cipela, koje je platio skuplje nego pre šest meseci za čitavih 30 do 40%.”

Najveći udeo kupaca činio je baš srednji stalež, ljudi koji nisu imali mnogo novca, ali tek toliko za najneophodnije.

Kada su u pitanju radnje sa skupocenom robom, porast prometa je bio gotovo neznatan, jer ljude iz višeg sloja nije brinula činjenica o eventualnom porastu cena.

Krojačke radnje nisu bile u drugačijem položaju od obućarskih. Najugroženije su bile manje radnje, jer su i same cene tekstila skočile.

„Zanimljiva je činjenica da, pored prolećnih i letnjih odela kojima su zaposednuti krojački saloni, veliki se deo narudžbi odnosi na odela od punijeg materijala, materijala kome sad nije vreme. Ljudi su i ovde predostrožni.”

Bakalnicama, malim trgovinama mešovite robe, imale su dosta kupaca, ali i neka ograničenja od strane grada gde je prdžavanje bilo upitno.

„Iako je Uprava grada strogo zabranila prodavanje robe u većim količinama, stoga što se kod beogradskog stanovništva u jedan mah pojavila panična jagma za kupovanjem i nagomilavanjem šećera, kafe i drugog bakaluka, ovo se stanje nije promenilo.” 

Na prvi pogled, situacija u državi je delovala normalno, no nije bio prvi put u istoriji države da su se građani na ovaj način trudili da osiguraju, eventualno uzdrmani, opstanak. 

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Na sednici Gradskog veća, tadašnji predsednik opštine Beograd, Vojin Đuričić, govorio je planovima za povećanje kapaciteta vodovoda za ovaj grad, prenosi dnevni list „Pravda”.

„Na poslednjoj sednici Gradskog veća povodom pitanja jednog većnika o polivanju ulica, predsednik g. Đuričić je odgovorio da se mora vršiti racionalizacija potrošnje vode, jer je kapacitet vodovoda nedovoljan da zadovolji potrebu prestonice u toplim danima.”

Uprkos manjim merama koje su bile predviđene, problem je tražio ozbiljnije i dugoročnije rešenje.

Celokupnoj situaciji sa nestašicom vode doprinosila je i činjenica da se u Beograd doselio veliki broj stanovnika, te da se očekivao još veći „priliv”.

„Da bi se ovi nedostaci, koji su se tako drastično pokazali prošle godine u julu i avgustu, otklonili i osiguralo uredno snabdevanje vodom u normalnim prilikam, a donekle olakšala oskudica ovog leta i obezbedila dovoljna količina vode bar u leto 1941 godine, izrađen je investicioni plan koji se već izvršuje.”

Sprovođenjem ovog plana nije se dolazilo do trajnog rešenja. Već tada radilo na dugoročnijem planu koji je išao čak do 1966. godine.

„Međutim, da se ne bi za deset ili manje godina ponovilo ono što smo doživeli prošle godine, a što ćemo osećati i ovoga leta, potrebno je da se izgradnja vodovoda nastavi, na osnovu predviđanja budućeg razvoja Beograda.”

Prema različitim popisima stanovništva, Beograd je u periodu između 1931. i 1948. godine imao od 200 do 350 hiljada stanovnika.

Danas, samo opština Novi Beograd broji oko 212 hiljada stanovnika, dok celokupna teritorija grada Beograda ima više od milion i šeststo hiljada stanovnika.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.