Strah od vakcine doveo do epidemije

 Ono što je izvesno jesu rizici koje ovo veoma zarazno oboljenje nosi – niz komplikacija koje mogu završiti upalom pluća ili zapaljenjem mozga sa čak smrtnim ishodom. U najvećem riziku su nevakcinisana deca, a njihov broj iz godine u godinu je sve veći, zbog agresivne kampanje antivakcinalnog lobija.

Poražavajuća činjenica je da u Beogradu, gde je prijavljena epidemija, u pojedinim, centralnim gradskim opštinama trećina mališana nije vakcinisana, dok taj procenat na nivou celog grada nešto iznad 50 odsto. Dakle, svako drugo dvogodišnje dete u glavnom gradu Srbije potpuno je nezaštićeno kada je reč o epidemiji malih boginja, koja se najbrže širi u predškolskim ustanovama. Postoji mogućnost da obole i deca koja su primila vakcinu, ali se bolest manifestuje u znatno blažem obliku i bez komplikacija.

– U najvećem riziku su deca koja nisu vakcinisana, a pritom imaju neko dodatno oboljenje koje može da oslabi njihov imuni sistem – kaže za Danas Srđa Janković, imunolog Univerzitetske dečije klinike Tiršova. On dodaje da je za decu koja iz određenih zdravstvenih razloga nisu mogla da prime MMR vakcinu jedina zaštita bila kolektivni imunizacija, koja je izostala.

– Nažalost, postoji strah od MMR vakcine jer se još poteže naučno opovrgnuta teza da je ova vakcina uzročnik autizma. Takođe, ima ljudi koji su ubeđeni da je rizik od vakcine veći nego rizik od zaraznih bolesti, što nije tačno – ističe Janković. On dodaje da je „strah od vakcine“ kao sociološki fenomen znatno nadmašio bojazan od zaraznih bolesti, što jeste posredan povod za pojavu epidemije i da „vakcine spadaju u najbezbednija medicinska sredstva“.

Epidemiolog Predrag Kon kaže za Danas da tok epidemije zavisi pre svega od toga da li će virus ući u predškolske ustanove, ističući da se verovatnoća za to povećava jer je oboljenje već utvrđeno kod dvoje dece tog uzrasta.

– Dokle će epidemija trajati zavisi i od toga da li će se roditelji odazvati pozivu za vakcinaciju dece. To nije pitanje individualne zaštite, već čitavog društva, s obzirom da virus uvek pogađa najosetljivije i najmlađe – ističe Kon. Naš sagovornik je pre više od pola godine upozoravao da će se epidemija pojaviti u Srbiji, navodeći da je to samo pitanje dana. Tada je u Rumuniji bilo više od 5.000 obolelih sa 22 smrtna ishoda, ali broj vakcinisane dece u Srbiji nije rastao.

– Roditelji su u strahu slušajući kvazidoktore, a pre svega zaluđeni informacijama koje čak i ozbiljni mediji prenose. Apsurdno je organizovati debate na temu da li decu treba vakcinisati ili ne. Ne davati takvim raspravama prostor u medijima, ne pozivati kao sagovornike nekompetentne ljude i edukovati roditelje. To je jedini način da se ovoj pošasti stane na put – naglasio je Kon.

Opada broj vakcinisanih

U Srbiji u poslednjih nekoliko godina opada broj dece vakcinisane MMR vakcinom protiv malih boginja, rubeola i zauški, a najmanji procenat vakcinisanih je u Nišu, Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu. Za sticanje kolektivnog imuniteta neophodno da 95 odsto mališana bude vakcinisano prema kalendaru imunizacije.