Strah od zagađenja životne sredine

S druge strane, poslovodstvo fabrike uverava građane da će, ukoliko se to desi, biti primenjeni svi ekološki standardi i ističe da bi ta vrsta alternativnog goriva trebalo da smanji troškove poslovanja.

– Ne znamo koji se hemijski procesi odvijaju prilikom spaljivanja komunalnog otpada i šta je to što treba da se meri, jer ne možemo da obezbedimo adekvatnog sagovornika koji bi nas u sve to uputio. Prema našim saznanjima, spaljivanje komunalnog otpada negativno utiče na životnu sredinu, upravo zbog hemijskih procesa u kojima se oslobađaju opasni gasovi, istakao je Radmilo Damnjanović, predsednik tog udruženja, zatraživši da se o tome, umesto domaćih institucija, izjasni referentna naučna ustanova iz inostranstva.

– Hajde da angažujemo institut u Lajpcigu, za koji verujem da nije podmitljiv, pa da nam njihovi stručnjaci kažu da spaljivanje komunalnog opada nije štetno po životnu sredinu, zdravlje ljudi, ali ni po malinu, šljivu… To je neophodno učiniti, jer nemamo garanciju da će kupci iz inostranstva biti zainteresovani za naše proizvode kada saznaju u kakvoj sredini se proizvode, poručio je Damnjanović, napomenuvši da su strateški ciljevi Kosjerića razvoj turizma, poljoprivrede i stočarstva.

Istakavši da bi se korišćenjem komunalnog otpada za proizvodnju samo 20 odsto energije uštedelo oko 10.000 tona uglja godišnje, Miroslav Gligorijević, generalni direktor cementare, objasnio je da realizacija tog projekta ne zavisi samo od fabrike, već i od brzine izdavanja potrebnih dozvola i vremena koje je potrebno kako bi se postigla saglasnost sa lokalnom zajednicom. On je dodao da tu vrstu energije koriste cementare u našoj zemlji i Evropi, te da će studija o proceni uticaja na životnu sredinu korišćenja tog alternativnog goriva uskoro biti na javnoj raspravi.

– Njome su definisane sve mere zaštite, poput detaljne kontrole kvaliteta goriva koje bude korišćeno, što će olakšati kontrolu i ograničenje raznih štetnih emisija. Planirano je da se koriste zatvoreni trasportni sistemi i da se kontroliše kompletan proces sagorevanja, koji neće dozvoliti povećanje zagađenja životne sredine, objasnio je Gligorijević, procenivši da bi takva investicija koštala oko pet miliona evra, ali da je najveći problem nepoverenje građana prema tom projektu.

– Nepoverenje građana bilo je i veće pre pet godina, kada smo prešli na korišćenje čvrstog goriva. Ipak, za pet godina, ne da nije došlo do pogoršanja stanja životne sredine, već su zabeležena drastična poboljšanja svih parametara emisije. Sada treba da ubedimo građane da ćemo i kod naredne zamene goriva učiniti to isto, istakao je direktor Gligorijević.

Potrebno je razgovarati

Najavivši velika ulaganja u poljoprivredu i proizvodnju hrane, Milijan Stojanić, predsednik opštine Kosjerić, kaže da to neće biti moguće ukoliko životna sredina bude zagađena. „Investitor koji namerava da ulaže u proizvodnju hrane, uvek se interesuje za kvalitet životne sredine u kojoj se ona proizvodi. Ne sumnjam u cementaru, jer je i do sada mnogo toga uradila na poboljšanju stanja životne sredine, ali potrebno je da i dalje da razgovaramo o tome“, poručio je Stojanić.