Strahinja Sekulić: Rehabilitujemo ljude koji su ubijali sopstveni narod

On zabranjuje povraćaj imovine kvislinzima i pripadnicima okupacionih snaga – kaže za Danas direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić, dodajući da se većina zahteva za rehabilitaciju podnosi upravo kako bi naslednici povratili imovinu.

Na konstataciju da je onda Zakon o restituciji u suprotnosti sa zakonom kojim se izjednačavaju prava pripadnika četničkog i partizanskog pokreta, te da rehabilitacija znači i amnestiju od počinjenih zločina, naš sagovornik kaže da u praksi nije tako.

– Jasno je ko je bio zločinac i ko je šta radio za vreme Drugog svetskog rata. Postoji dokumentacija, i o tome nema spora. Kod rehabilitacije je druga stvar. Tu se odlučuje o pravičnosti suđenja, što je, opet, svojevrstan presedan. Ne mogu se današnji standardi pravosuđa upoređivati sa onima od pre pola veka i više. To niko u svetu ne radi – naglašava Sekulić. On dodaje da se u javnosti stvara pogrešna slika, da se zločinci amnestiraju odgovornosti i izjednačavaju sa žrtvama.

– Kao da su nakon sudske odluke, koje se odnose na suđenja četničkim komandantima, oni odjednom oslobođeni svih grehova. U slučaju Srbije, to je dvostruko ponižavajuće. Rehabilitujemo ljude koji su ubijali sopstveni narod. Šta je sa potomcima njihovih žrtava? Kako oni treba da se osećaju nakon rehabilitacije Nikole Kalabića? Kakvu poruku šaljemo svetu? – kaže se Sekulić. Na pitanje kome onda ide u prilog sve češća rehabilitacija četničkih komandanata i da li su, sudovi, možda bili pod pritiskom da bi doneli takve odluke, naš sagovornik smatra da sudije sigurno nisu bile pod pritiskom, ali da je u društvu stvorena takva klima „da bi dobro bilo presuditi u određenom smeru“.

– Sudijama niko nije davao naloge, ali su očigledno procenili da su okolnosti takve da bi bilo bolje da se priklone struji koja je za rehabilitaciju četnika. Takva atmosfera vlada već čitavu deceniju. Slika Milana Nedića je do skoro bila u Vladi Srbije. A kome takva politika ide u prilog, zaista ne znam. Našim „neprijateljima“, ukoliko ih imamo, najviše. Izjednačavanjem četničkog i partizanskog pokreta vrši se revizija istorije i baca sena na antifašističku tradiciju Srbije – ističe Sekulić. Pokušaj rehabilitacije četnika je, dodaje, pokušaj rehabilitacije jedne politike.

– Nikog nije briga za te ljude pojedinačno. Sem njihovih potomaka, koji žele amnestiju za prošlost, i, često, povraćaj imovine. Ovde je na sceni pokušaj rehabilitacije ekstremno nacionalističke, kvislinške i kolaboracionističke politike. Prekrajanje istorije, preko sudskih presuda – naglašava Sekulić. On dodaje da je više od 1.000 odluka o rehabilitaciji bilo opravdano, ali da se ovde radi o „estradizaciji“ istorije.

– Oko 95 odsto članova četničkog pokreta su bili ljudi koji su mobilisani, primorani da pristupe različitim grupacijama. Ali ovde ne pričamo o njima, već o onih pet odsto koji su činili najstrašnije zločine. Uključujući i Nikolu Kalabića. Treba naglasiti da je odluka suda o njegovoj rehabilitaciji prvostepena, a ne konačna. Verujem da će ona biti drugačija i raduje me što su javnost i gotovo sve političke stranke osudili ovako sramnu odluku suda – ističe Sekulić. On dodaje da naslednicima Nikole Kalabića neće biti vraćena imovina, kao ni naslednicima Milana Nedića, čija rehabilitacija je u toku.

– Nedićevi potomci su tražili povraćaj imovine, ali im je zahtev odbijen. Ta odluka će biti nepromenjena, ma kakvu presudu sud doneo po pitanju Nedićeve rehabilitacije – zaključuje Sekulić.