Strahujem da mi voda ne poplavi kuću i staju

Miodrag Ilić iz Šetonja kod Petrovca na Mlavi obraćao se čelnicima opštine i Štabu za elementarne nepogode da to reše jer je podignut vodostaj reke i voda već u dvorište donosi mulj i ugrožava stambene i privredne objekte.

– Moja porodica ovde živi od 1937. godine i nikada Mlava se nije izlivala i u dvorište donosila mulj. Od kada je ova brana podignuta prva veća voda koja je nadošla ostavila je mulj u dvorišrtu i plašim se za zdravlje dece. Kada dođe veća voda ugroziće mi staju u kojoj su mi krave, svinje i ovce a u dvorištu je i kuća za stanovanje. Napisao sam dopis čelnicima opštine i Štabu za zaštitu od elementarnih nepogoda ali mi još niko nije ništa odgovorio. Kako čujem inspekcija je donela odluku da se ta brana sruši ali niko ništa ne preduzima. Ne znam šta je u pitanju da li tog čoveka možda neko štiti ali čujem da ima intervencija da mu se to ne ruši dok ne pribavi dozvole. Ja protiv investitora nema ništa ali je problem što mu Mlava ugrožava domaćinstvo i veliki deo polja i drugih vlasnika – žali se Ilić.

Dragi Novaković iz sela Ždrelo kod Petrovca na Mlavi bespravno je na Mlavi, desetak kilometara uzvodno od Petrovca, podigao branu suzivši korito Mlave na samo tri metra u nameri da tu izgradi malu hidrocentralu. Uz to ogradio je priobalje reke, u dužini večoj od 100 metara, bodljikavom žicom i proglasio ga privatnim posedom. Na to prvo su ukazali ribolovci a posle prijave Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na teren je izašao građevinski inspektor, sačinio zapisnik, i investitoru naložio rušenje bespravno podignutog objekta.

– On ne poseduje ni jedan dokument potreban za gradnju i zato je krajem 2010. godine doneto rešenje o rušenju tog objekta a početkom 2011. godine i zaključak o dozvoli izvršenja i uručen mu je. On se nije žalio na rešenje i zaključak i sada je to sve pravosnažno i na našem izvršnom organu je da to sprovede. Ja sam vlasniku zbog bespravne gradnje podneo i krivičnu prijavu – kaže opštinski građevinski inspektor Dragan Mihajlović.

U Opštinskoj upravi u Petrovcu na Mlavi kažu da se investitor Dragi Novaković, tek posle izgrađene brane na Mlavi, obratio 1. decembra 2010. godine Urbanističkoj službi da mu se da informacija šta može u priobalju reke Mlave da se gradi jer na svom imanju hoće da podigne mini hidrocentralu. Već 6. decembra on je obavešten da po planskim dokumentima opštine ne postoji mogućnost za gradnju mini hidrocentrale. Kako vlasnik nije srušio objekat posle rešenja građevinskog inspektora u Opštinskoj upravi su rekli da će tenderom odabere firma koja će to učiniti. Od tada je prošla skoro godina dana, a tender još nije raspisan.

– Tender je trebao da bude raspisan u februaru jer treba da se stvore vremenski uslovi za rušenje tog objekta. Do sada su ispoštovane sve zakonske norme i očekujem da se to sve reši do izbora. Lako je doneti odluku o rušenju ali treba stvoriti za to sve finansijske pretpostavke.Problem je što opština mora da plati rušenje te brane, pa tek onda da se sudi sa investitorom za nadoknadu troškova. Teškoća je takođe što je vlasnik na privremenom radu u inostranstvu a on mora da bude prisutan u danu rušenja – kaže načelnik Opštinske uprave Dobrivoje Jović i dodaje da od nekih ministarstava ima pokušaja da se iznađe rešenje i objekat ne sruši.

Predsednik SO Petrovac Milanče Aćimovć kaže da se investitor obratio Vodoprivredi za saglasnost za izgradnju mini hidroelektrane ali je to učinio posle izgradnje objekta.

– Razgovarali smo sa dirktorom Vodoprivrede i oni mogu da daju ili ne daju saglasnost za gradnju ali za novi objekat a ne za ovaj za koji je građevinski inspektor dao rešenje za rušenje. Za ono što je bespravno izgrađeno mora da se postupi po zakonu – kaže Aćimović.

Reke su opšte dobro

Po zakonu o vodama reke su opšte dobro i njima gazduje država a obala je pojas zemljišta širine do 10 metara koji se nalazi neposredno uz korito vodotoka. Očigledno da su reka i obala pored Mlave uzurpirani podizanjem ograde i onemogućavanjem prolaza ribolovcima i ljubiteljima prirode. Stručnjaci procenjuju da je u gradnju brane na Mlavi utrošeno između 30.000 i 50.000 evra.