Štrajk francuskih železničara

Najavljena reorganizacija transporta robe, prema procenama sindikata, dovešće do smanjenja broja zaposlenih i očekuje se da će bez posla ostati između pet i šest hiljada ljudi. Iako su svi reprezentativni sindikati železničara pozvali svoje članove da obustave rad iz solidarnosti prema zaposlenima na prevozu robe, odaziv je bio nešto niži od 50 odsto. Međunarodni vozovi saobraćali su normalno, dok je svaki treći voz velike brzine prevozio putnike. Lokalni saobraćaj se odvijao gotovo normalno u vreme odlaska i povratka radnika s posla, dok je između tih špiceva bio krajnje neredovan. Procenjuje se da je saobraćalo 60 odsto vozova.

Mada su sindikati najavljivali vruću političku jesen, ovo je prvi štrajk železničara od marta i prvi generalni štrajk od juna, ukoliko se ne uzme u obzir simbolična obustava rada zaposlenih u pošti u Parizu, koja je trajala nekoliko sati. Ekonomski stručnjaci ocenjuju da radnici u Francuskoj ne osećaju znake jenjavanja krize. Kao argument za takav stav, navode podatak da je stopa nezaposlenosti i dalje u porastu, kao i da se kupovna moć zaposlenih nije popravila. Ipak, stiče se utisak da radnici odustaju od štrajka kao načina borbe za poboljšanje položaja. Pojedini tvrde da zaposleni uglavnom strahuju da će se ukoliko obustave rad naći na listama za otpuštanje. Mada je francuski predsednik Nikola Sarkozi nedavno izjavio da je smanjenje nezaposlenosti „nedvosmislen znak da kriza popušta“, predsednik sindikata Radnička snaga Žan-Klod Maji ocenio je da takva izjava predstavlja odraz činjenice da je šef države socijalista, kada je reč o spoljnoj politici, dok se na domaćem terenu ponaša kao neoliberal.