„Štrajk glađu prvo utiče na mozak“: Lekar za Danas objašnjava uticaj ovog vida borbe pojedinaca na organizam

Nosilac liste koalicije „Srbija protiv nasilja“ Marinika Tepić počela je štrajk glađu u ponedeljak, a u četvrtak su joj se pridružile još dve poslanice – Jelena Milošević iz Niša i Danijela Grujić iz Novog Sada.

Najavljeno je da će oni štrajkovati glađu sve dok se ne ponište rezultati izbora održanih 17. decembra.

Pitanje je kakve će posledice ovo imati po njihovo zdravlje ako se štrajk glađu oduži.

Doktor urgentne medicine Aleksandar Dikić kaže za Danas da se tokom štrajka u organizmu prvo troše “zalihe” šećera, potom slede ugljeni hidrati i masti, pa proteini.

„Organizam prvo reaguje kada potroši šećer i onda ulazi u hipoglikemiju, a pošto mozak pre svega kao energetsko gorivo koristi šećer, prvi organ koji je na udaru je zapravo mozak“, kaže dr Dikić.

Prvi znaci kada čovek oseti da mu je loše jeste kada šećer padne ispod nedozvoljene granice, kod muškaraca je to tri, za žene i niže.

„Jednostavno čovek troši zalihe koje ima. Glavni depo gde se šećer taloži jeste jetra i onda ona koliko može ispumpava taj šećer iz energetskog skladišta. Najviše šećer troše mišići i mozak. Kada šećer padne ispod 2,8 dolazi do značajnih komplikacija“, dodaje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, tokom štrajka glađu kod čoveka može da dođe do gubitka koncentracije, malksalosti, osećaja trnjenja lica i ruku, razdražljivosti, konfuzije, gubitka kratke memorije, blage uznemirenosti.

„Čovek je smalaksao upravo zato što dolazi do fiziološke i patofiziološke razgradnje. U organizmu nastaje kisela sredina, koja je posledica svih tih metaboličkih procesa. Voda u toj situaciji može samo da spere tu kiselinu iz želuca, ali nema nikakav energetski kapacitet“, objašnjava naš sagovornik.

Koliko nam traju zalihe šećera zavisi od toga koliko smo pre štrajka glađu uneli šećera u organizam.

„Kada jetra ostane bez šećera onda se prelazi na druge energetske depoe, troše se masti, proteini i onda dok se sve to troši organizam funkcioniše na nekom nivou, prelazi u taj neki sejf mod gde se i koža isuši, mozak više ne može da obavlja komplikovane funkcije. Ako nema lekarske intervencije, ako se nedeljama ne unosi hrana i nema načina da se šećer digne na odgovarajući nivo, tako jedna izrazita hipoglikemija koja je nedovoljna za održavanje nervnih ćelija u životu dovodi do smrti“, navodi dr Dikić.

„Mnogo je opasniji štrajk žeđu, to onda dovodi do mnogo bržih i mnogo opasnijih posledica“, zaključuje doktor urgentne medicine Aleksandar Dikić.