Iza svega stoji Rusija: Kako strana propaganda funkcioniše u Srbiji?

Ruski uticaj kroz ruske državne medije

Anatomija ruskog uticaja u našem informacionom i medijskom prostoru veoma je složena. Koliko su mediji idealan alat da se njima u propagandne svrhe treće zemlje manipuliše dobar su primer ruski državni mediji koji nastavljaju svoj rad u Srbiji uprkos preporukama od strane Evropske unije da se sankcije prema Rusiji uvedu i primene i na medijski i informacioni prostor naše zemlje. Ruski mediji koji su državni i koji se, dakle, u skladu sa time, direktno finansiraju od strane ruske vlade pod čijom su kontrolom, nastavljaju da šire kampanju koja služi interesima Kremlja, ali i da kroz svoj neometani rad na području naše zemlje imaju veliki upliv na javno mnjenje Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske i Crne Gore, budući da se odavde na taj način kampanje dezinformisanja prelivaju i na ovaj prostor, te sve poprima i regionalni karakter, piše Demostat.

Samo egzistiranje ruske državne televizije Russia Today (Rusija Danas) na srpskom jeziku kroz portal RT Balkan odavno je postalo problematično i upitno, budući da je Evropska unija rad ove televizije sankcionisala i to od marta 2022. godine. S obzirom na to da se od tada do danas stvari nisu promenile, i Reporteri bez granica apelovali su, još jednom, na Evropsku uniju da reaguje i pozove Srbiju na odgovornost.

Međutim, iako nastavljaju neometano svoj rad u našoj zemlji, uticaj ruskih državnih medija koji rade na našoj teritoriji zapravo nije preterano veliki na srpskoj medijskoj sceni i svakako, neuporedivo je manji u odnosu na prorusku propagandu na domaćim nacionalnim frekvencijama.

Ruska propaganda u srpskom dvorištu: kako plaćamo da budemo dezinformisani

Raznolike i kreativne kampanje proruske propagande najdominantnije su, ni manje ni više, nego na srpskim nacionalnim frekvencijama. Dakle, na skoro svim frekvencijama koje su vlasništvo svih građana ove zemlje, koje se finansiraju iz budžeta ove zemlje i za koje se od strane građana ove zemlje plaća pretplata.

Činjenica da su upravo ove i ovakve skoro pa sve nacionalne frekvencije glavni kanal delovanja (pro)ruske propagande u našoj zemlji i, konkretno, da se skoro sve nacionalne frekvencije zloupotrebljavaju u svrhe propagande jedne strane zemlje predstavlja specifičnost Srbije u odnosu na sve druge zemlje Evrope, sa izuzetkom možda jedino Belorusije.

Nacionalne frekvencije nemerljivo su efikasnije u tome što rade u odnosu na bilo koji ruski državni medij koji radi na našem podneblju.

Svež i efektan primer ovoga mogli smo da pratimo i u kontekstu ovogodišnjih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama i dešavanja na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom na kojoj se sa sve titlovima na srpskom jeziku prenosi direktno program RT državne ruske televizije, koji se i komentariše u studiju u takozvanom prajmtajmu između 20 i 22 časa svake večeri .

Ako se ironično osvrnemo na ovaj i slične primere koje na ovoj nacionalnoj frekvenciji možemo svakodnevno da pratimo predstavlja toliko ogoljenu prorusku propagandu da je dobro pitanje da li se u teoriji to uopšte više i može zvati propaganda per se.

I dok na pojedinim televizijama sa nacionalnom pokrivenošću svakodnevno svedočimo ogoljenoj proruskoj propagandi, za to vreme na javnom medijskoj servisu Srbije možemo da posvedočimo nečemu što se zove veoma sofisticirana proruska propaganda.

Prema rezultatima dvogodišnjeg kvalitativnog monitoringa koji je sproveo Demostat, program medijskog javnog servisa, Radio-televizije Srbije (RTS), u svojim informativnim emisijama na sofisticiran način favorizuje Rusiju, bez otvorene propagande i svakako bez govora mržnje, ali sa jasnom pristrasnošću.

U informativnom programu promovišu se afirmativni prilozi u korist Moskve, dok su novinari RTS-a tek nakon izvesnog vremena od početka rata u Ukrajini počeli povremeno da koriste termin agresija i primetna je favorizacija ruske strane u ratu u Ukrajini. Da ne bude zabune, sofisticirana proruska propaganda nije rezervisana samo za informativni program . Naprotiv – u kulturno-obrazovnom programu javnog medijskog servisa prepoznaje se sofisticirana proruska propaganda, koja se ogleda kroz ruske serije, filmove u udarnom terminu vikendom u 21 čas, kao i kroz teme vezane za Rusiju iz perioda Drugog svetskog rata.

Ali, daleko od toga da je to sve. Veoma interesantan primer jeste i emisija putopisnog karaktera ,,Fantastična planeta’’ koja na veoma sofisticiran način prikazuje dekadenciju sveta i to, zanimljivo, samo onog zapadnog dela sveta. U prvi plan se stavlja loša strana Zapada, prikazuje sveprisutna dekadencija duboko ukorenjena u zapadno društvo, koja se, eto, može sresti i videti na svakom koraku čim nogom kročimo na Zapad. Međutim, nigde se ne prikazuje kako izgledaju loše strane neke države sa drugog dela sveta.

Da je narativ koji se na ovaj način već dugo širi direktno iz stranog centra moći postao sasvim prihvatljiv u našem društvu zaključuje i nemačka agencija za Jugoistočnu Evropu „dpa“ (Deutsche Presse-Agentur). Tako Tomas Braj (Thomas Brey ), višegodišnji šef ove agencije, celokupnu situaciju ocenjuje kao veoma alarmantnu i opasnu i stavlja je u kontekst napora da se Zapad diskredituje, a Srbija približi Rusiji.

Ništa manje zabrinut za situaciju stranog ruskog uticaja koja izmiče kontroli nije ni Peter Stano, portparol Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, koji upozorava da ,,Evropska unija zna da Rusija čini sve što može da poseje nezadovoljstvo, političku nestabilnost, strani uticaj, manipulaciju informacijama i drugo“.

Međutim – stvari nastavljaju da se kotrljaju svojim tokom kao i do sada.

Društvene mreže kao faktor (ne)stabilnosti stranog uticaja

U digitalnom dobu društvenih mreža kada svako od nas najveći udeo slobodnog vremena provede ,,skrolujući fidom’’ nekog od svojih brojnih profila i upijajući velike količine kratkih, brzih, blic informacija namenjenih za što veću i lakšu konzumaciju bez preteranog razmišljanja o tome šta je to što zapravo konzumiramo kao informaciju i ko je plasira, upravo su društvene mreže došle u fokus kao glavno mesto okršaja za strane uticaje.

To je bio i temelj za pokretanje operacije interesantnog naziva ,,Portal kombat’’, kako je o tome izvestio Radio Slobodna Evropa . Ne, u pitanju nije još jedna video igrica, već se radi o ruskoj igri na veliko, operaciji dezinformisanja čiji je cilj da proširi svoju mrežu sajtova koji će prenositi narativ diktiran iz Kremlja.

Zajednički naziv svim sajtovima – reč pravda. Ironično i dostatno, reklo bi se. Pogotovo ako se u obzir uzme i značenje reči pravda na ruskom jeziku – istina.

A gde su sajtovi ruske ,,Pravde’’, tu su i društvene mreže i delovanje preko takozvanog jata botova, o čemu je Demostat pisao u jednoj od svojih analiza. Sadržaj koji ovi sajtovi plasiraju organizovano, ali brzo i efikasno, a svakako pažljivo osmišljeno, dele se na društvenim mrežama, od kojih prednjači svakako aktivnost na aplikaciji Telegram. Osnovni zadatak jeste da se što više narativa plasiranih kroz ,,Pravdu’’ citira i prenese kroz Telegram kanale.

Digitalna sfera – bojno polje stranog uticaja

Sve ovo razotkriveno je od strane francuske VIGINUM agencije, osnovane jula 2021. godine od strane Vlade Francuske, koja je zadužena za nadzor i zaštitu od stranog digitalnog uticaja. VIGINUM je zapravo direktno deo Generalnog sekretarijata za odbranu i nacionalnu bezbednost Francuske (Secrétariat général de la Défense et de la Sécurité nationale – SGDSN), koji je pod nadležnošću premijera Francuske. Osnovna misija francuskog VIGINUM-a jeste da otkriva manipulaciju informacijama iz inostranstva koja ima za cilj „destabilizaciju države“. Dakle, jednostavno rečeno – ova agencija bori se u praksi protiv sajber napada, dezinformacija i lažnih vesti i to na najvišem državnom nivou.

Sprovodeći istragu o ovoj operaciji, VIGINUM je istakao ključnu ulogu ruske kompanije TigerWeb sa sedištem na Krimu u kreiranju i administraciji sajtova iz mreže ,,Portal Kombat’’. Osnovana 2015. godine, TigerWeb je kompanija za razvoj veb stranica čiji osnivač, Jevgenij Ševčenko, razvija i održava veb sajtove počev od 2013. godine. VIGINUM je zapazio i da neke operativne metode i sadržaj koji se distribuira kroz ovu mrežu imaju dosta sličnosti sa mrežom Inforos, koja je pod sankcijama Evropske unije od jula 2023. godine, što opravdava jedan jedini zaključak – da je TigerWeb provajder usluga za ruske operatore uticaja.

Ukupna publika na Telegram kanalima koja doseže čak 15,7 miliona ljudi, dok se publikacije tj. objavljeni sadržaj pregleda gotovo 100 miliona puta dnevno tajna je uspeha koja omogućava i kanalima povezanih sa ,,Pravdom’’ da efikasno šire dezinformacije i manipulišu javnim mnjenjem širom sveta.

Korišćenjem Telegrama kao platforme, Rusija nastoji da utiče na javno mnjenje u ciljanim državama, posebno među mladima. Kanali se često fokusiraju na osetljive kao što su migracije, kao bi se podstakli konflikti u društvu i podrilo poverenje u demokratske institucije država. Ovo predstavlja posebnu pretnju za zemlje u kojima su prisutne visoke društvene i političke tenzije. Na primer, tema migranata se aktivno eksploatiše kako bi se stvorio lažni utisak o haosu i neuspesima zapadnih vlada. Ne samo da to doprinosi porastu ksenofobije i rasizma, već i narušava jedinstvo unutar EU i drugih zemalja, što u konačnici ide na ruku Moskvi.

Ovo nije ni početak ni kraj, primera je mnogo.

Na kraju, kada podvučemo crtu, možemo da zaključimo da kroz manipulaciju i instrumentalizaciju skoro svih nacionalnih frekvencija ruski propagandni uticaj permanentno pokušava da oblikuje javno mnjenje, destabilizuje politički sistem, utiče na percepciju građana po svim važnim geopolitičkim pitanjima i diktira trendove. Ovakav strani uticaj kroz stalnu i sveprisutnu propagandu ne samo da ugrožava demokratske procese, već ima dugoročne negativne posledice po stabilnost i sigurnost našeg društva. Upravo zato, potrebno je da se bez prestanka radi na podizanju svesti o važnosti borbe protiv dezinformacija, ali i jačanju kapaciteta i političkih i društvenih institucija za prevenciju i reakciju na ovakve i druge strane uticaje.

A mi do tada, s obzirom na rusku propagandu na skoro svim nacionalnim frekvencijama, koje su, podsetimo, vlasništvo svih građana ove zemlje i koje se finansiraju novcem tih istih građana, dakle nas, možemo samo da se zapitamo – dokle ćemo da plaćamo pretplatu da bismo bili ni manje ni više nego dezinformisani.