Stranački botovi dominiraju internetom

Javna je tajna da je reč o organizovanim grupama koje se bave samo takvim internet aktivnostima tako što daju veliki broj pozitivnih komentara i „lajkova“ ispod tekstova koji se bave afirmativnim potezima vlasti, dok sa druge strane lupaju „minuse“ i oštro napadaju medije ispod kritičkih tekstova o vlasti i SNS. I sve to u ulozi običnih građana i čitalaca. I sve sa namerom da se pokuša da se kreira javno mnjenje u Srbiji. Kolokvijalno, nazivaju ih „botovima“. Stranački botovi.

Bot je, inače, skraćeni naziv za softverskog robota, odnosno inteligentnog softverskog agenta. Međutim, metaforički na političkoj sceni u Srbiji, botovi su stranački kadrovi koji za male naknade pišu komentare po internetu, jer stranke ne raspolažu odgovarajućim softverima. Iako se takozvani botovi u Srbiji povezuju najviše sa SNS, u Informativnoj službi te partije kažu da niko od njihovih zvaničnika ne želi da komentariše tu temu.

A kako sve to funkcioniše? Na društvenim mrežama pojavio se jednom „print screen“ poruke sa Fejsbuka kojom se pripadnici određene zatvorene grupe upućuju kako da deluju na internetu. U tom pismu, pod oznakom „HITNO“, između ostalog, je pisalo: „Kolege, imamo naređenje da se danas SVI maksimalno fokusiramo na vesti vezane za Radulovićevu (bivši ministar privrede koji je obelodanio da se ne slaže sa određenim potezima države) izjavu. Radićemo ga na svim portalima. Međutim, nemojte pisati kao članovi SNS-a!!! Nijedan stranački komentar ni ime predsednika Vučića nam nisu potrebni na ovim vestima“.

U tom uputstvu se preporučivalo i da „komentatori“ treba da se predstavljaju kao obični građani, ali i kao radnici fabrika 14 oktobar, Mišelin, FAP i Železare, kojima je ministar Radulović blokirao isplatu zarada. „Još jednom ponavljam, NEMA STRANAČKIH KOMENTARA I POMINJANJA VUČIĆA! Koordinatori pozovite SVE aktiviste da dođu na grupu!“, rečenice su kojima je završeno pismo.

Portal Autonomija.info objavio je informaciju da je udeo komentara aktivista SNS na portalima medija i na društvenim mrežama 47 odsto, pozivajući se na interna uputstva za komentarisanje na internetu koja su namenjena aktivistima te stranke u koja su imali uvid. Kako su preneli, u uputstvu „SNS internet tima“ precizira se da komentarima treba pokrivati najposećenije medijske sajtove u Srbiji – Blic, B92, Pres, Kurir, Vesti Onlajn, RTS, Novosti, Politika, Pravda, Alo, a ciljna grupa je milionski auditorijum njihovih čitalaca.

U tekstu koji je objavila Autonomija.info navodi se da je preporuka internet tima ove partije da komentari treba da bude smisleni i da argumentovano idi u prilog stranci, a da na Fejsbuku postoji tajna grupa „o kojoj se ne sme pričati“ koja okuplja internet aktiviste stranke. Pojedini aktivisti imaju obavezu da organizuju dežurstva, a svi imaju obavezu da koordinatorima dostave pregledne spiskove koliko komentara su ostavili i na kojim sajtovima. „Koristite podjednako i latinicu i ćirilicu. I nemojte se obazirati ako u komentaru napravite i poneku gramatičku grešku”, piše u materijalu u koju je Autonomija.info imala uvid. Precizira se i da SNS internet tim deluje već duže od godinu dana, kao i da u njemu trenutno radi više od 500 ljudi, iz 80 opštinskih i gradskih odbora.

Urednik portala Autonomija.info Nedim Sejdinović kaže za Kosovo 2.0. da ukoliko iz aktivnog delovanja stranačkih aktivista na internetu može proizaći nešto dobro, onda je to povećanje svesti građana o političkim manipulacija putem interneta i društvenih mreža. „Internet je jedino medijsko područje u Srbiji koje se ne nalazi pod direktnom ili indirektnom kontrolom vlasti i partokratskog sistema, a stranke su na tu slobodu odgovorile regrutovanjem stranačkih botova, čiji je cilj spinovanje, promocija medijskih sadržaja koji im idu u prilog, a zamaglivanje i relativizovanje onih drugih, pa čak i cenzurisanje. Očigledno je da se iza pozornice javnosti međustranački rat na internetu vodi dugi niz godina“, objašnjava Sejdinović.

On se, međutim, nada da su svi u Srbiji iz ovoga izvukli neke pouke, a da je internet u poslednjih šest meseci pokazao da ima potencijal da se kroz vlastite mehanizme zaštiti od stranačkih botova. „Samo je pitanje koliko će građani Srbije te mehanizme uspešno koristiti“, napominje Sejdinović.

Istok Pavlović sa Fakulteta za medije i komunikacije ističe za Kosovo 2.0. da su internet botovi logična posledica razvoja tehnologije – „to je moderna verzija ispisivanja grafita po zidovima, kao neki glas naroda u virtuelnom obliku“. On dodaje da smo pre interneta, imali „botovske“ kampanje koje su imale za cilj da degradiraju političke protivnike – hiljade ljudi koji su bili angažovani da urežu ljudima određene ideje kao glas naroda.

„Tako su nastali stereotipi u narodu, poput Đilas tajkun, Čeda narkoman ili Gotov je, jer nakon što neko te fraze vidi hiljadu puta na zidovima, počne da veruje u to. Ista stvar se dešava sa botovima u komentarima – šta god da ponove dovoljan broj puta, narod će početi da veruje u te ideje. Dakle, botovi su jedno veoma moćno oružje u političkoj propagandi“, ocenjuje Pavlović.

Na interentu se pojavila i Deklaracija o poštovanju internet sloboda u političkoj komunikaciji postavljena na sajt Deklaracija.net u kojoj se apeluje, ako političke stranke unajmljuju aktiviste za promovisanje ideja na internetu, da je neophodno da njihove troškove i druge vrste beneficija koje im nude transparentno prikažu u okviru Izveštaja o troškovima političkih aktivnosti u toku izborne kampanje, u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti.

Tekst prethodno objavljen na portalu Kosovo 2.0. jula 2014. godine.

Botovi: Sloboda govora ili pokušaju kreiranja javnog mnjenja

Više o ovoj temi biće reči u subotu 29. oktobra u 12 časova u okviru sajma Media Market na Beogradskom sajmu. Na panelu koji organizuje portal lista Danas govoriće Nikola Stojić (urednik portala N1), Snježana Milivojević (Fakultet političkih nauka), Gordana Novaković (Savet za štampu), Slobodan Georgijev (BIRN). Pozvana i SNS da pošalje svog predstavnika, ali bez odgovora.