Foto: ArhivaNajava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će strane kompanije investirati u odbrambenu industriju Srbije izazvala je podeljene reakcije u stručnoj javnosti.
Dok jedni smatraju da je ulaganje u našu vojnu industriju neophodno, drugi su pri stavu da predsednikova najava deluje maglovito i da bi javnost morala da zna više i o domaćoj vojnoj industriji ali i o eventualnim investitorima. Vučić je rekao da je Ministarstvo odbrane pripremilo izmene zakona, koje će otvoriti put inostranim kompanijama ka srpskoj vojnoj industriji, uz učešće u vlasništvu od najviše 49 odsto.
– To će omogućiti dolazak strane pameti, znanja i novca i obezbediti da fabrike vojne industrije Srbije postanu glavni motor razvoja srpske privrede i da značajno učestvuju u rastu bruto društvenog proizvoda, rekao je Vučić na otvaranju Sajma naoružanja i vojne opreme „Partner 2017“ u Beogradu. On je dodao da je Vlada Srbije u protekle dve godine investirala 126 miliona evra u unapređenje kapaciteta postojećih fabrika odbrambene industrije Srbije, ali i izgradila nove fabrike i pogone.
Vojni analitičar LJubodrag Stojadinović kaže za Danas da ovu vest ne može da protumači ni kao pozitivnu ni kao negativnu, jer bi javnost morala da zna više detalja.
– Svaki dolazak i ulaganje bi trebalo oceniti pozitivno, ali kod nas nije tako, jer se investicije plaćaju iz budžeta. Zatim, nejasno je o kakvom ulaganju je reč, šta će se proizvoditi? Ministar odbrane bi trebalo da pojasni u kakvom je uopšte stanju naša vojna industrija i šta se kod nas proizvodi. Sigurno je da nemamo kapaciteta za napredne tehnologije i naoružanje, navodi Stojadinović. On dodaje da mu najava predsednika o inostranim ulaganjima u vojnu industriju Srbije deluje maglovito, „poput i ostalih Vučićevih obećanja“.
– U Srbiji se sve svodi na to da jedan čovek najavljuje da će se nešto možda dogoditi. I na kraju se ne dogodi. Verujem da će tako biti i sa ovom najavom, zaključuje Stojadinović.
Sa druge strane, postoje i mišljenja da je delimična privatizacija, odnosno dokapitalizacija preduzeća vojne industrije možda najbolji, ako ne i jedini način za tehničko-tehnološko osavremenjavanje domaćih vojnih fabrika.
Bivši dugogodišnji generalni direktor Zastave oružja Dragoljub Grujović kaže da je dugogodišnje zaostajanje domaće privrede ostavilo velikog traga i na odbrambenoj industriji Srbije. Otuda su joj, ističe, dodatne investicije neophodne, kako bi se preduzeća namenske proizvodnje osposobila za brži sopstveni razvoj i da bi, uz savremene tehnologije, poslovale sa pristojnijim profitima.
– Sumnjam da bi država, koja je većinski vlasnik barem onih šest najznačajnijih vojnih fabrika (Zastava oružje, Krušik, Sloboda, Prvi partizan, Milan Blagojević I Prva iskra), i pored nedavno najavljenih investicija, mogla da obezbedi finansijsku konsolidaciju odbrambene industrije Srbije, koju čine i druge firme iz oblasti namenske proizvodnje. Zbog toga, jedan od načina za opstanak vojne industrije u Srbiji i ubrzanje njenog ponovnog uspona na svetskom tržištu jeste – dokapitalizacija. Ulaganja domaćih ili inostranih investitora u vojne fabrike morala bi, međutim, da bude pod pažnjom Vlade Srbije, pre svega u smislu da se ne dozvoli promena njihovih proizvodnih programa u dužem vremenskom periodu. Ukoliko bi, pak, država zadržala većinski paket, onda bi ona morala da ima presudnu ulogu u strategiji razvoja i vođenju preduzeća, smatra Grujović.
Nekadašnji član Upravnog odbora Zastave oružja Vlada Vučković takođe smatra da je dokapitalizacija fabrika odbrambene industrije Srbije neophodna, i to kroz ulaganja inostranih investitora.
– Inostrane investicije u vojnoj industrije Srbije su nužnost. Država nema novca da finansira njihov tehničko-tehnološki razvoj u meri koji bi im obezbedio opstanak na svetskom tržištu, ističe Vučković. U menadžmentu Zastave oružje juče nisu želeli da komentarišu izjavu predsednika Vučića.
Za razliku od stručne javnosti, u sindikatima fabrika domaće vojne industrije ne gledaju blakonaklono na stvaranje zakonskih mogućnosti da i stranci ulažu u preduzeća namenske proizvodnje. Sindikalci navode da bi inostranim ulaganjima u domaću vojnu industriju moglo donekle da se odrazi i na bezbednost zemlje.
Rusi vojne fabrike dali privatnicima– Rusija je svoja preduzeća iz oblasti naoružanja i municije prepustila privatnom kapitalu, uz zadržavanje prava države da utiče na razvoj borbenih sredstava neophodnih za odbranu zemlje. Ruska država u takvim slučajevima naručuje i finansira razvoj borbenih sredstava i opreme. Na Zapadu su skoro sve vojne firme privatne, ali većina njih ima podršku države, što im omogućava profitabilno poslovanje, kaže Dragoljub Grujović. U Rusiji je, pored ostalih vojnih fabrika za proizvodnju konvencionalnog naoružanja, privatizovan i Koncern Kalašnjikov.
Inicijativa iz 2008. godine’]
O privatizaciji domaće vojne industrije u Srbiji se razmišlja još od 2008. godine, kada je Ministarstvo odbrane u svojevrsnu javnu raspravu bilo pustilo Predlog zakona o odbrambenoj industriji kojim je bila predviđena i mogućnost prodaje kapitala srpskih vojnih fabrika inostranim kompanijama i investitorima. U to vreme je kao mogući strateški partner Zastavine fabrike oružja pominjana i čuvena američka kompanija DŽeneral dajnamiks. Predlog zakona o odbrambenoj industrije iz 2008., nikada nije ušao u skupštinsku proceduru.
Šutanovac: Da li se ponovo dovode „sumnjivi likovi“‘]
Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane, kaže za Danas da Vučić u kontinuitetu uništava razvoj vojne industrije u Srbiji, jer on i njegovi ljudi podižu umetnu kompaniju Jugoimport, koja postepeno preuzima razvoj naoružanja i postavlja se kao konkurent namenskoj industriji. „U nekoliko projekata imamo direktnu konkurenciju Jugoimporta i namenske industrije, kao i u projektima koje razvija Vojno-tehnološki institut. I pored uništavanja naša namenska industrija ima veliku proizvodnju zbog duge tradicije i domaćih znanja i veština. Neprihvatljivo je zaista da Vučić nastavlja da vodi propalu ekonomsku politiku i da dovlači investicije sa sintagmom da smo „najeftinija radna snaga na svetu“. Takođe, Vučić nije rekao koji će se zakon menjati i na kojim zakonima se sve radi“, naglasio je Šutanovac. On je dodao da je jedan od najočiglednijih besmisla Vučićeve spoljne politike to što, nažalost, ni Istok ni Zapad nemaju dovoljno poverenja u nas za prenos sofisticirane vojne tehnologije u Srbiju. „Zato se postavlja pitanje za čije firme će se na ovaj način otvoriti prostor, da li će to biti firme sa naprednom tehnologijom koje će omogućiti dalji razvoj i našoj vojnoj industriji ili je reč o nekim „sumnjivim likovima““, zaključio je Šutanovac.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
