Prisustvo stranih kompanija u Srbiji: Jačanje privrede ili prostor za korupciju? 1Leoni: Foto Beta/ Predsedništvo/ Dimitrije Goll

Prisustvo stranih kompanija u Srbiji je poslednjih deset godina u usponu,a najčešće su strani investitori iz Kine, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Francuske, Rusije. Predsednik Aleksandar Vučić sa ponosom govori o ovim kompanijama, ističući da su ih upravo on i njegova stranka doveli u Srbiju.

Privreda u Srbiji se većinski oslanja na strane kompanije u poslednjih 12 godina, i dok je činjenica da veliki broj građana naše zemlje preživljava upravo zbog ovih firmi, uslovi i plate često nisu najsjajniji.

Ipak, o lošim stranama inostranih korporacija vladajuća garnitura gotovo da ne govori, pa je njihovo prisustvo u državi korišćeno za političke poene.

Prema brojnim izjavama našeg predsednika, odnosi između zemalja iz kojih najčešće dolaze ove kompanije i Srbije jačaju baš zbog njihovog prisustva, pa i sam Vučić uglavnom nema loše reči za vladajuće političare tih stranih država.

O potencijalnim koruptivnim delatnostima između inostranih kompanija i Vlade Srbije srpska javnost ne zna mnogo, pa se mogu izdvojiti samo dva poznata slučaja.

Kineska kompanija „Jura“, na čije se uslove radnici žale već godinama, 2013. godine donirala je dva vozila Ministarstvu rada, a o tome je javnost saznala 2016. godine, kada je ova fabrika to potvrdila za Insajder.net.

Firma „Jura“, na zahtev Ministarstva rada donirala je dva automobila u 2013. godini, a mediji su tu temu otvorili posle objavljivanja tvrdnji da se u toj firmi, koja je od države dobila 25 miliona evra subvencija do 2016. godine, krše prava radnika dok Inspekcija rada nije reagovala adekvatno.

Kompanija Jura je tada u odgovoru za Insajder.net saopštila da je za šest godina, od 2010. do 2016. godine, dala ukupno 650.000 evra kao donacije velikom broju zdravstvenih ustanova i vrtića, fudbalskom klubu Karađorđe iz Rače, Vladi Srbije, Opštini Rača i Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.

„Donacija dva automobila je realizovana nakon dobijanja zahteva od Ministarstva, za unapređenje uslova rada zbog manjka slużbenih vozila. Kao članovi lokalne zajednice, odlučili smo da zvanično ispunimo zahtev bez skrivenih namera“, pisalo je pre osam godina u odgovoru kompanije Jura.

Slična situacija ponovila se i pre godinu dana sa kompanijom NIS, koja dok nosi ime Naftne industrije Srbije, jeste u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma.

Krajem maja 2023. godine ministar finansija Siniša Mali i generalni direktor kompanije „NIS a.d. Novi Sad“ Kiril Tjurdenjev potpisali su Ugovor o donaciji, prema kome je ta kompanija obezbedila 60 miliona evra, namenjenih za podršku projektima Vlade Republike Srbije iz oblasti obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, kako se navodi na zvaničnom sajtu Ministarstva finansija.

Ministar finansija Siniša Mali se tada u ime Vlade Republike Srbije zahvalio na donaciji, i izrazio zadovoljstvo što će ta sredstva biti namenjena za podršku „projektima iz oblasti od ogromnog značaja za napredak i dalji razvoj društva“.

Istakao je da su sve kompanije koje posluju u Srbiji i ovde ostvaruju profit, svesne da je njihova uloga u našem ukupnom privrednom ambijentu značajna, ali i da je važna percepcija građana da je i kompanijama bitan razvoj našeg društva.

Pored ove donacije, NIS je imao i saradnju sa Ministarstvom prosvete i Univerzitetom odbrane.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i kompanija NIS potpisali su početkom februara 2018. godine memorandum o saradnji kojim je predviđeno zajedničko delovanje u oblasti nauke i obrazovanja, sporazum su potpisali tadašnji ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev.

Saradnjom je predviđeno i opremanje objekata u ustanovama osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, kao i rad na popularizaciji ruskog jezika.

Kako piše na zvaničnom sajtu Ministarstva prosvete, kroz ovaj petogodišnji program je do tog trenutka uloženo više od pet miliona evra, ostvarena je saradnja sa 47 međunarodnih naučnih i obrazovnih institucija u zemlji i inostranstvu, stipendirano je više od 90 studenata, opremljeno gotovo 50 kabineta, laboratorija i učionica u gradovima širom Srbije, i organizovano 33 olimpijade znanja iz fizike, hemije, matematike i ruskog jezika.

Memorandum o saradnji potpisan je i ove godine između NIS-a i Univerziteta odbrane, u oblasti obrazovanja, istraživanja i transfera znanja, u prisustvu tadašnjeg ministra odbrane, a sada premijera, Miloša Vučevića i generalnog direktora kompanije NIS Kirila Tjurdenjeva.

Vučević je tom prilikom rekao da ovaj dokument nije samo stvar protokola, već da je Ministarstvo odbrane započelo čitav niz aktivnosti kako bi se celo Ministarstvo, kao i Univerzitet odbrane i vojska, ali i drugi delovi odbrane bolje umrežili sa svim institucijama, ustanovama i privrednim subjektima koji postoje u Srbiji.

„Sve to je u kontekstu jačanja naših odbrambenih kapaciteta, što znanjem, što materijalnim resursima, ali i svim drugim oblicima saradnje koji poboljšavaju kvalitet i znanje naših oficira i podoficira i stvaraju bolje uslove za funkcioniranje čitavog sistema odbrane Srbije“, kazao je tada Vučević.

Veličanje pomenutih firmi postavlja niz pitanja, poput, kako njihovo prisustvo zapravo utiče na odnose Srbije sa stranim državama, ali i sa obzirom da su Nemačka i Francuska članice Evropske unije, da li potencijalno zbog prisustva njihovih kompanija ćute o problemima koje imamo u Srbiji.

Pored toga, neophodno je postaviti i pitanje da li kroz razne projekte naša vlast može korumpirati vlasi stranih država.

„Problem kada odnos naše i strane vlasti postane transakcioni“

Prisustvo stranih kompanija u Srbiji: Jačanje privrede ili prostor za korupciju? 2
foto FoNet Milica Vučković

Bivši ambasador i potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Duško Lopandić navodi za Danas da je u načelu pozitivno da u vremenu globalizacije postoji visok stepen stranih investicija, pod uslovom da se vlada u dovoljnoj meri bavi i podrškom domaćoj privredi i poboljšanjem uslova poslovanja za domaća mala i srednja preduzeća, što kod nas nije slučaj.

„Takođe je normalno da postoji i neka vrsta podrške i interesa stranih vlada za svoje kompanije koje su većinom privatne, izuzećemo ovde Kinu i Rusiju. Problem je kada se u tome pretera i kada odnos naše i stranih vlasti postane transakcioni, u smislu da se protežiraju strane firme kako bi se od njihovih vlasti dobila podrška za stabilokratiju u Srbiji i žmurenje pred delovanjem u unutrašnjoj politici“, ukazuje Lopandić.

Objašnjava da smo svedoci i iz nastupa i ćutanja pojedinih ambasadora ili njihovih predstavnika, da ovakve pojave postoje, ali dodaje da ne treba da gajimo iluziju da će promene koje su potrebne ovoj zemlji doći uz veću podršku iz inostranstva.

„Vlast SNS-a se ponaša kao da su nasledili vlast i kao da mogu da prodaju ili zalažu resurse zemlje bez odgovornosti i samo sa ciljem da opstanu na vlasti uz još veći stepen korupcije. Ipak, proklamovani pristup Evropskoj uniji u tome ih ograničava, jer i EU, kao i studenti i domaća javnost, traže borbu protiv korupcije, slobodu medija, nezavisno pravosuđe i tako dalje“, kaže Lopandić.

Smatra da u ovome postoji i interes stranih kompanija koje očekuju da deluju u stabilnom pravnom okruženju, bar većina njih.

„Ali nema sumnje da određene firme iz nekih zemalja deluju i u funkciji interesa koji se svode na zloupotrebu, korupciju i rasprodaju resursa pa im u toj meri i odgovara postojanje ovakvog režima kakav je SNS vlast“, zaključuje Lopandić.

Manjak vladavine prava ostavlja prostor za korupciju

Prisustvo stranih kompanija u Srbiji: Jačanje privrede ili prostor za korupciju? 3
foto FoNet Milica Vučković

Nemanja Todorović Štiplija, direktor Centra za savremene politike i urednik portala European Western Balkans, kaže za naš list da prisustvo stranih kompanija utiče na međudržavne odnose između država iz kojih te kompanije dolaze, dok su investicije i drugi ekonomski projekti jedan od instrumenata jačanja saradnje, što je, smatra, normalno.

„Svakako, ovi ekonomski projekti i investicije utiču na stavove država prema Srbiji, međutim, trebalo bi napraviti razliku između država koje imaju razvijene sisteme vladavine prava i onih koje to nemaju. Samim tim i taj koruptivni momenat može biti jači ili slabiji“, ukazuje Štiplija.

S obzirom da bi trebalo da napravimo ovu razliku, naš sagovornik navodi da u državama razvijene demokratije takav način poslovanja, praćen korupcijom, ne postoji.

„Ako pogledamo Srbiju većina projekata koji se dešavaju poslednjih godina funkcionišu iz kineskih kredita, pod tajnim ugovorima, gde zaista nemamo pristup i ne možemo da znamo koliko oni mogu biti izloženi korupciji, a svakako pretpostavka espertske zajednice jeste da zaista jesu izloženi“, objašnjava Štiplija.

Dodaje da je primetno da su projekti finansirani sredstvima međunarodnih kreditnih institucija, prvenstveno Svetske banke, svedeni na minimum, jer su podložni većoj kontroli te institucije.

„Zaista kontrolišu sav novac koji se troši, što umanjuje mogućnost za bilo kakve koruptivne delatnosti, a što nije slučaj sa kreditima i projektima koji dolaze iz drugih zemalja“, naglašava Štiplija.

Vlasti Srbije, ali i drugih zemalja u kojima nije razvijena vladavina prava, a korupcija jeste, očekuju, po njegovom mišljenju, ovakve stvari od drugih država sa kojima sarađuju.

„Vrlo je lako da po pitanju saradnje sa Kinom ili nekom drugom zemljom zaista stavovi te države budu bliski stavovima vladajuće strukture u toj zemlji. Kina je i kod svojih kredita, projekata, koje ima i u Aziji i Africi potpuno nezainteresovana za vladavinu prava u toj državi ili bilo kakav razvoj demokratije“, ukazuje Štiplija.

Sa druge strane smatra da je situacija potpuno drugačija sa zapadnim državama, pogotovo sa članicama Evropske unije.

„Ma koliko Srbija želela da stavovi tih zemalja budu promenjeni, prosto nisu u potpunosti. Primer je otvaranje klastera i nerazumevanje koalicionih partnera unutar Vlade Nemačke o tome da li Srbiji treba progledati kroz prste zbog situacije sa vladavinom prava i Kosova, da bi se stav Nemačke poboljšao, što na kraju vidimo da se nije ni desilo. Verujem da sama Nemačka i druge države članice Evropske unije imaju senzibilnost prema vladavini prava jer time štite i svoje investicije i ulaganja“, zaključuje Štiplija.

„Tokove kriju iza debelih zavesa“

božo drašković foto medija centar
foto medija centar

Profesor ekonomije u penziji Božo Drašković navodi da na relaciji između onog ko trguje i kupuje uticaj je teško doći do informacija i podataka, jer te tokove kriju „iza debelih zavesa“.

„Da dođete do nekih opipljivih podataka da je došlo do trgovine uticajem, da postoji naknada u materijalnom smislu, je vrlo teško. Potrebna su ozbiljna istraživanja i sredstva, vrlo često i međunarodna podrška koju nemamo, ali možemo da razgovaramo o sumnji na korupciju. Prva ravan jeste zakonska regulativa. Kada se donose mere koje se odnose na ekonomsku politiku u regulativu se ugrađuje korist koje će multinacionalne kompanije dobiti“, kaže Drašković.

Objašnjava da to znači da se tako zakonom napravi da je povoljnija pozicija te kompanije na srpskom tržištu, nego što je u zemljama gde se nalaze njihove matične firme.

„Zapravo vidite pogodnosti koje se prave, koje se često pikazuju kao pogodnost za razvoj, a zapravo nisu nikakva pogodnost za razvoj, već za korist koju inostrane kompanije dobijaju igrajući na ovom tržištu. Jedan od primera koji direktno pokazuje na kouptivnost jeste zakon koji se odnosi na udžbenike, kojim se ovo tržište liberalizuje, kao da je konkurencija bitna i izbacivanje da se udžbenici mogu nasleđivati iz određenih predmeta. Kada taj prostor napravite tako, ubaci se na primer neka nemačka kompanija i ona ovlada tržištem“, ističe Drašković.

U trgovinu uticaja ubraja i kupovinu naftne industrije, kao i najavu eksploataciju litijuma.

„Najneposrednije pokazuju ponašanjem glavnih političkih aktera poput Vučića i Ane Brnabić, njihovo stalno istupanje da ukažu koliko je to korisno za nas, a da je korist de fakto nikakva, odnosno postoji ogromna šteta. To je pravljenje prostora za kompanije da na postojećem tržištu dođu u povoljnu poziciju, maksimiziraju svoje profite na štetu interesa ovog stanovništva“, naglašava Drašković.

Pored kupovine uticaja, naš sagovornik ukazuje da su sporne i kupovine tendera bez javnih nabavki pod izgovorom o hitnosti projekta.

„Ne može da postoji hitnost projekta kada se radi o infrastrukturnim objektima i značajnim investicijama, sve se to prethodno razvija i onda se raspiše tender na kom dobijete različite ponude, a ne da dođete u poziciju da planirate i uđete u ugovor za, na primer, Moravski koridor od 800-900 miliona da bi on prešao milijardu i po, to najneposrednije pokazuje da se radi ili o lošem planiranju, ali mnogo verovatnije o korupciji“, zaključuje Drašković.

Prisustvo stranih kompanija u Srbiji očigledno ima dvostruku funkciju – dok je zaista činjenica da se naša privreda oslanja upravo na njih, kao i da ogroman broj građana često nema bolju opciju od rada u tim fabrikama, praćene su mnogim kouptivnim delatnostima, od kojih najveću korist ima vladajuća garnitura. Veća transparentnost i odgovornost vlasti neophodna je kako bi strane investicije doprinele narodu, a ne samo stranci koja je trenutno na vlasti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari