Moramo imati u vidu da smo pojedinačno toliko mali i beznačajni u svetskim okvirima da bi se gurali u nacionalističke torove – kaže za Danas Ivan Novosel, programski direktor Kuće ljudskih prava iz Zagreba.
Sa jednim od najpoznatijih građanskih aktivista iz Hrvatske govorili smo o povratku regiona u devedesete, stanju u medijima i matrici za stvaranje autokratije na eks-ju prostoru.
*Nedavno je u Srbiji objavljeno istraživanje koje je pokazalo da je šest od sedam ljudi autoritarno i da smatra da nam je potrebna čvrsta ruka. Kako komentarišete ovaj podatak?
Srbija nije izuzetak, taj zabrinjavajući trend prisutan je u svim bivšim jugoslovenskim republikama. To proizilazi iz istorijskog nasleđa, jer ovaj prostor nikada nije imao realno iskustvo demokratije; uvek su to bile diktature ili različite vrste autokratija. Zato kod nas ljudi ne razumeju značaj građanske participacije, i to da treba da budu aktivni i između dva izborna ciklusa, jer građansko društvo mora da bdi i kontroliše vlast.
*Ima li u Hrvatskoj Soroševih plaćenika?
Naravno, imamo strane plaćenike, „sorošoide“, izdajnike… To su obično organizacije, mediji i pojedinci koji propitkuju vlast i koji je teraju da radi u skladu sa ustavom i zakonima. Režim etiketiranje koristi kao temeljnu denuncijaciju, jer je to najlakši način da se neko diskredituje. Tu se, nažalost, vraćamo u ne tako davnu prošlost.
*Imate li osećaj da su se devedesete vratile?
Da, po političkoj garnituri i retorici. Komparativno, situacija nije potpuno ista kao devedesetih, jer više nismo svi zajedno u jednoj političkoj tvorevini zvanoj Jugoslavija. Sada je svaka nacija dobila svoju državu i ne vidim neku realnu opasnost da bi moglo da dođe do ratnog sukoba. Međutim, trenutno betoniranje u diskursu devedesetih znači da ne idemo napred. Moramo imati u vidu da smo pojedinačno toliko mali i beznačajni u svetskim okvirima da bi se gurali u nacionalističke torove.
*Koja je matrica za formiranje autokratije?
Uništiš medije, označiš sve koji kritički misle kao izdajnike, diskredituješ opoziciju izmišljenim skandalima i dobiješ potpunu kontrolu nad društvom. U normalnom demokratskom društvu vlasti je u interesu da ima stabilnu i jaku opoziciju koja će je terati da bude bolja. To se kod nas ne događa.
*Dakle mediji su ključni faktor u začetku i razvoju autokratije?
Da, jer mediji i novinari nisu nezavisni u obavljanju svog posla. Oni prenose informaciju ali je i interpretiraju, a trebali bi je interpretirati u skladu sa javnim interesom. Dakle, ako neki premijer ili ministar uradi nešto što je protivzakonito, onda je odgovornost novinara ne samo da objavi tu informaciju već da je i na određen način iskritikuje. To je ono što naši političari ne trpe.
Bunt treba iskoristiti
*Šta mislite o građanskim protestima Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“?
Dobro je da ljudi pokazuju bunt prema autoritarnom načinu uzurpacije javnog dobra. Međutim, u smislu dinamike društvenih pokreta postavlja se pitanje šta raditi nakon bunta, na koji način nezadovoljstvo usmeriti prema nečemu što će biti produktivno i što će doneti korist za zajednicu. O tome treba razmišljati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
