„To je čista destrukcija našeg obrazovnog sistema“: Bivši prorektor Ratko Ristić o nameri vlasti da dovede strane univerzitete u Srbiju

Već u ponedeljak, 18. novembra predlog koji otvara put za dolazak stranih univerziteta u Srbiju, naći će se pred Odborom za obrazovanje Skupštine Srbije, što je poslednji korak pred njegovo, po svoj prilici, izvesno usvajanje.

Da li će akademska zajednica uspeti da spreči nameru vlasti da „zada poslednji udarac domaćem visokom obrazovanju“ videćemo u narednim danima.

Dva dana otkako je na Senatu Univerziteta u Beogradu (UB) obelodanjeno da je predlog za izmenu Zakona stigao u parlament oglasila se Konferencija univerziteta Srbije, apelujući da se on povuče, a za sredu, 20. novembar je zakazana vanredna sednica Proširenog Rektorskog kolegijuma UB sa tačkom dnevnog reda „utvrđivanje stava Univerziteta u Beogradu o Predlogu izmena Zakona o visokom obrazovanju“.

O nameri da omogući otvaranje inostranih visokoškolskih ustanova u Srbiji, javnost je više puta obavestio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a doskorašnji prorektor za međunarodnu saradnju Beogradskog univerziteta Ratko Ristić podseća da je Vučič prvi put o tome govorio nakon prošlogodišnjeg susreta sa Stivom Voznijakom, suosnivačem kompanije Epl (Apple).

– Pričao je da će organizovati da strani univerziteti imaju maltene svoje kampuse u Srbiji, da će se naši studenti obrazovati po stranim nastavni programima kako nam, eto, deca ne bi išla u inostranstvo zato što nisu zadovoljna srpskim školstvom. Pa ćemo mi dovesti inostranstvo u Srbiju da deca studiraju po najvišim standardima – podseća za Danas Ristić.

On napominje da je problem u tome što država ne ispunjava svoje obaveze prema srpskom školstvu, a pogotovo prema Univerzitetu u Beogradu.

– Mi imao stalan problem nerešenog finansiranja fakulteta. Materijalni troškovi su mnogim fakultetima veliki teret, oni su praktično na granici egzistencije jer ne mogu da plate sve režijske troškove – struju, vodu i grejanje, a država u tom domenu ne ispunjava svoje zakonom definisane i preuzete obaveze. Istovremeno profesori Univerziteta u Beogradu imaju najniže plate u regionu – kaže Ristić.

On ukazuje i na problem nestajanja nastavničkih fakulteta, jer mladi neće da se školuju za nastavnike fizike, hemije, biologije, matematike i srpskog, što je, prema Ristićevom mišljenju, posledica katastrofalne i neodgovorne politike države prema tim fakultetima.

– Ovo što se sada dešava je za mene samo logičan destruktivan potez u čitavom nizu katastrofalnih poteza države prema srpskom školstvu, a posebno prema Univerzitetu u Beogradu – ocenjuje sagovornik Danasa.

Ristić kaže da je u vreme njegovog mandata kao prorektora Univerzitet u Beogradu imao potpisane ugovore o saradnji sa više od 200 univerziteta iz Evrope i sveta, a mnogi od njih su visoko kotirani na svim međunarodnim rang-listama najboljih visokoškolskih institucija.

– Mi sa njima imamo vrlo efikasnu i konkretnu saradnju i to je najbolji način merenja kompetentnosti i referentnosti naših univerziteta i naših nastavnika i istraživača. Služba za međunarodnu saradnju u Rektoratu UB je koordinator više od 100 multilateralnih, izuzetno kvalitetnih, naučno-istraživačkih projekata – ukazuje Ristić.

Podseća da je Univerzitet u Beogradu na Šangajskoj listi među dva odsto najboljih svetskih univerziteta, a da je u nekim oblastima među 50 ili top 100.

– Ako znate činjenicu da je na globalnom nivou registrovano preko 26.000 univerziteta, za jednu malu zemlju je ovo izvanredna pozicija. Dakle, uopšte se ne postavlja pitanje kvaliteta našeg visokog obrazovanja nego se postavlja pitanje licemernog odnosa države i Ministarstva prosvete, koji je krajnje zlonameran prema našem školstvu i to traje jako dugo – smatra Ristić.

Kaže i da se slaže sa bivšim rektorom Univerziteta u Beogradu Brankom Kovačevićem da ne treba dopuštati izolovani ulazak stranih univerziteta u Srbiju po našim zakonima, već ostvarivati saradnju kroz ugovore na osnovu memoranduma o razumevanju koji su se do sada potpisivali.

Na pitanje da li je rešenje u osnovanju zajedničkih studijskih programa naših i stranih fakulteta, odnosno univerziteta, Ristić odgovara da je glavna prepreka upravo Ministarstvo prosvete jer svojom regulativnom birokratizuje postupak registracije i akreditacije zajedničkih programa master ili doktorskih studija.

– U vreme dok sam bio prorektor imao sam slučaj da je naš fakultet sa Beogradskog univerziteta uključen u multilateralni projekat sa šest ili sedam univerziteta iz EU, i jedan od rezultata tog projekta treba da bude zajednički master program. I dok svi ostali doslovno samo na osnovu izjava prorektora za međunarodnu saradnju i kroz činjenicu da je potpisan projekat bez ikakvih problema realizuju zajednički master program, mi smo bili prinuđeni da pokrenemo čitavu proceduru od fakulteta, preko Nacionalnog akreditacionog tela, uz gomilu nekih administrativnih prepreka – ističe Ristić.

On smatra da nije rešenje u dovođenju stranih univerziteta u Srbiju da bi se poboljšao kvalitet obrazovanja nego u restrukturiranju Ministarstva i drastičnoj promeni propisa koja će podržati kvalitet, kao i u rešavanju materijalnih problema državnih univerziteta.

Upitan šta je interes države da omogući rad ispostava stranih visokoškolskih ustanova bez domaće akreditacije i uz finansijsku pomoć ,Ristić veruje da bi se, kada bi se cela priča „razgnula“, indentifikovali banalni lični interesi.

– Ako, s jedne strane, domaći univerziteti grcaju u hroničnom nedostatku sredstava, a s druge strane dovodite strane kojima dajete privlegije i još ih finansijski pomažete, koji je smisao? Ko je uopšte dao predlog za izmenu zakona? To je čista destrukcija našeg obrazovnog sistema – uveren je Ristić.

Podsetimo da Ministarstvo prosvete nije konkretno odgovorilo na pitanje Danasa o spornim rešenjima u predloženim izmenama Zakona o visokom obrazovanju, već su praktično ponovili ono što piše u obrazloženju predloga – da se stvaraju mogućnosti da se kvalitetni studijski programi sa inostanih univerziteta realizuju u Srbiji.

Rekli su i da to neće dovesti do gašenja državnih fakulteta, već će podstaći konkurentnost, a samim tim i kvalitet programa u visokom obrazovanju.

Interes je, kažu, da se zadrže mladi da ostanu u zemlji, odnosno da im se pruži mogućnost da studiraju inostrane programe u Srbiji.

Tačan broj mladih koji nastavljaju studije u inostranstvu nije poznat, a glavno ograničenje, čak i za najbolje srednjoškolce koji budu primljeni na najprestižnije strane univerzitete, jesu visoke školarine. Bez pune stipendije mnogima od njih su vrata zatvorena.