Foto: Beta/Miloš Miškov
U jednom gradu u Srbiji, 35-godišnja žena je 12 godina pokušavala da nađe posao u struci. Bezuspešno, dok nije stupila u kontakt sa vladajućom Srpskom naprednom strankom (SNS).
„Tata je pokušavao da mi sredi posao preko veze otkad sam završila školu. Ali evo, sad je uspelo. Bila sam svesna da ću morati kad-tad da uđem u stranku“, rekla je.
Preko stranke je zaposlena u vrtiću, sa ugovorom na određeno vreme.
Radiju Slobodna Evropa (RSE) poznat je identitet sagovornice i grad u kojem živi. Na razgovor je pristala pod uslovom da podaci o njoj ne budu objavljeni, „da ne bi dobila otkaz“.
Promena „partijskog parazitskog sistema“ u javnom sektoru, jedan je od ciljeva Srbije za 2023. godinu, prema najavama predsednika Srbije i vladajuće Srpske napredne stranke, Aleksandra Vučića.
To nije prvo obećanje Vučića, koji sa Srpskom naprednom strankom (SNS) više od deset godina dominira političkom scenom, da će raskrstiti sa „partijskom državom“.
Tražila je to u izveštajima o napretku Srbije i Evropska unija, ali reforma velikog državnog aparata još nije sprovedena.
Svaki četvrti zaposleni u Srbiji radi u javnom sektoru – ustanovama i preduzećima kojima rukovodi država, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Država zapošljava preko 600 hiljada od 2,3 miliona zaposlenih.
Opozicija i nevladine organizacije optužuju SNS da su partijsko zapošljavanje i pritisak na zaposlene mehanizam za ostanak na vlasti.
Prema rečima Pavla Dimitrijevića iz nevladine organizacije CRTA, takav sistem je bio prisutan i za vreme prethodnih vlasti u Srbiji, ali je sada „eskalirao“.
„Javni sektor tretira se kao rezervoar glasova za vladajuće stranke“, rekao je Dimitrijević za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Na ove optužbe, za RSE nije odgovoreno iz SNS-a i Vlade Srbije.
Šta je obećala država?
„Hoćemo da se otkačimo od partijsko-parazitskog sistema, ne možete više da mi govorite da je postavljen partijski čovek da bi neko nešto krao“, poručio je Aleksandar Vučić 4. januara 2023, najavljujući promene u upravljanju javnim preduzećima.
Prema rečima Vučića, Srbija će pomoć tražiti u inostranstvu.
Najveći problem je u javnim preduzećima energetskog sektora – beleže najveći minus na računu, pa njihove gubitke mora da pokriva državni budžet.
Od jeseni 2022. godine, o reformi tih preduzeća pregovara se sa norveškim stručnjacima. Na prvom mestu, Elektroprivrede Srbije, najvećeg preduzeća u državi koje ima oko 25 hiljada zaposlenih.
„Radimo sa Norvežanima i uložićemo novac za to. Oni će postati članovi naših nadzornih odbora i izvršnih organa“, rekao je Vučić.
Dok Vučić poručuje da će time pokazati da je „država važnija od partije“, nije poznato kako će partija izaći iz ostatka javnog sektora – od škola i vrtića, preko policije, bolnica, opština i njihovih ustanova i preduzeća, do ministarstava.
Tačan broj građana sa članskom kartom naprednjaka nije poznat. Prema procenama koje se iznose u javnosti, njih je više od 700 hiljada.
To bi značilo da je član SNS-a svaki deveti od ukupno 6,5 miliona birača u Srbiji, koliko ih je na biračkom spisku bilo na poslednjim izborima 2022. godine.
Može li se do posla bez stranačke knjižice?
Prvi kontakt sa Srpskom naprednom strankom sagovornica RSE imala je, kako kaže, u proleće 2022. godine – pred predsedničke i parlamentarne izbore.
Priča da je, tada nezaposlena, razgovarala sa jednim gradskim funkcionerom koji joj je bio „veza za posao“.
Dala je, kaže, obećanje da će glasati za SNS i stavljena je u stranačku evidenciju. To se u političkom žargonu zove „siguran“ ili „kapilarni“ glas.
„Njima su samo bitne brojke, ti kapilarni glasovi“, istakla je.
Rečeno joj je i da bi „bilo dobro“ da se angažuje u stranci. U predizbornoj kampanji, ističe, nije učestvovala, ali je za SNS radila u izbornom danu, 3. aprila.
„Mi smo se zvali ‘pozivari’. Bili smo u jednoj sali van grada, svi smo dobili telefone i spiskove. Zvali smo i pitamo: ‘da li ste izašli da glasate i da li ćete izaći’. Onda pored imena pišem plus ili minus. Ovi na biračkim mestima proveravaju da li si ti izašao“.
Izveštaj nevladine organizacije CRTA o izborima 2022. godine, pokazao je da je najčešća beležena nepravilnost bilo vođenje paralelnih evidencija birača unutar i oko biračkih mesta.
Među nepravilnostima bilo je narušavanje tajnosti glasanja, snimanje dešavanja i prisustvo neovlašćenih lica na biračkom mestu.
Više od tri meseca nakon izbora, javljeno joj je da je dobila posao. Ali, ugovor je bio na određeno vreme.
To znači da posle nekoliko meseci ili godinu dana, koliko najčešće traju ti ugovori, njeno zaposlenje prestaje. Obnavljanje ugovora zavisi od upravnika ustanove ili preduzeća.
„Kada sam dobila posao, onda je (funkcioner SNS-a) poslao poruku da ću najverovatnije morati da se učlanim u stranku“, dodala je sagovornica RSE.
Kako se vrši pritisak na zaposlene?
Tako u praksi funkcioniše partijsko zapošljavanje. Kada zaposleni uđe u državni aparat, pritisci se nastavljaju.
Oni, prema rečima Pavla Dimitrijevića iz CRTA-e, zavise od stranke jer su dobili nesiguran ugovor.
„U toj nesigurnosti je prostor za nedozvoljeni politički uticaj. Kad vas poslodavac drži tako na kratkom lancu, onda vrlo često ima i mogućnost da vam traži nešto što po zakonu ne bi smeo“, rekao je Dimitrijević.
Sagovornica RSE naglašava da do sada nije otišla da uzme člansku kartu SNS-a, ali da se „ponaša kao da je član“.
„Ne bih imala problem da se učlanim, jer sad jurim posao za stalno“, kaže.
Kontakt sa stranačkim koordinatorima, kaže, ima preko društvene mreže Viber.
„To funkcioniše da on (koordinator) napiše poruku u grupi, tipa, danas je okupljanje ili sastanak, i gde i kad. I onda ko ne može, napiše što ne može – i to je to. Niko mene ne primorava“, opisuje.
Tokom kampanje za jedne lokalne izbore, zadatak joj je bio da „skupi četrdeset potpisa“ za podršku kandidatu SNS-a, a delila je paketiće deci i socijalnu pomoć.
„Kad sam završila (deljenje), zvala sam (koordinatora) da pitam mogu li da idem kući. Rekao je možeš – video je ko je trebalo da te vidi“.
Nekoliko puta je, kaže, odlazila na stranačke sastanke.
„Svi su tu zbog toga, zbog posla. Ako ne rade, da dobiju posao, ili da dobiju za stalno. Ima i tih starijih ljudi koji vole Vučića, ali mislim da je većina tu zbog posla“.
Zašto građani pristaju na zahteve partije?
Srbija je, prema podacima Evropskog zavoda za statistiku (Eurostat), u 2021. godini bila četvrta najsiromašnija država u Evropi.
„Iz te perspektive možemo da kažemo da su građani na neki način plen političkih stranaka na vlasti, jer nemaju kud“, rekao je Dimitrijević.
Šemu uticaja je opisao kao piramidu: Vlast postavlja direktora od kojeg se očekuje „bezuslovna lojalnost“ stranci. Oni potom od zaposlenih traže da glasaju za partiju i učestvuju u kampanjama i promotivnim aktivnostima.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja je posmatrala izbore u aprilu 2022. godine, navodi da je njihova misija dobila „dosledne izveštaje o pritiscima na zaposlene u javnom sektoru da podrže aktuelnog predsednika i vladajuću koaliciju“.
Pomenuta je i „zloupotreba administrativnih resursa od strane državnih i opštinskih aktera“.
Pavle Dimitrijević iz CRTA-e naglašava da veliki broj građana „to više ne doživljava kao problem i nešto što je nedozvoljeno“.
„Nego se jednostavno miri sa tim i to podvodi pod vrstu političke kulture. I to je najnegativnija posledica ovog fenomena, da ljudi tretiraju ovakve stvari kao potpuno normalne“, ukazuje Pavle Dimitrijević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
