Strategija protiv huliganizma mrtvo slovo na papiru, nasilje se prelilo na ulice

Kada je 2013. godne doneta Nacionalna strategija za borbu protiv nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, najavljivana je kao nešto što će omogućiti stvaranje bezbednog ambijenta na utakmicama i razviti mehanizme za prevenciju i sprečavanje nasilja. Tadašnja ministarka omladine i sporta Alisa Marić rekla je da će rezultati biti vrlo brzo vidljivi.

Šest godina kasnije rezultata nema, istakao je u Novom danu TV N1 Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bebednosnu politiku (BCBP).

Niti su postavljeni mehanizmi koji će pratiti Strategiju, niti je suštinski odgovorila na tri glavna problema: razbijanje ekstremnih i nasilnih navijačkih grupa, utvrđivanje krivične odgovornosti huligana za koje postoje indicije da su povezani sa organizovanim krinimalom, i sprečavanje rasizma i nacionalizma na tribinama, ukazao je Đorđević.

Istraživanje o primeni Strategije koje je predstavio BCBP pokazalo je, prema Đorđevićevim rečima, da je odbačena trećina krivičnih prijava za nasilje na sportskim priredbama u periodu od 2013. do 2018. godine, kao i da tužilaštvo načešće pokušava da postigne sporazum o priznanju krivice.

Dodao je da su u tom periodu registrovana 182 nasilna incidenta, izuzimajući korišćenje pirotehničkih sredstava, i u 90 odsto tih incidenata postojala je namera da se povredi neko drugo lice.

Za razliku od ostatka zemlje gde se incidenti dešavaju na samom stadionu, u Beogradu se u 60 odsto slučajeva nije mogla utvrditi veza sa sportskim događajem. U navedenom periodu je registrovano osam ubistava, od čega seadm u Beogradu i jedno u Novom Sadu.

Đorđević je poručio i da više ne treba da se analizira stanje kada je svima sve poznato, već mora odmah da se krene u akciju.

„Ako želimo efekte u praksi, moramo da rešimo probleme koje imamo iz nasleđa“, kazao je on.

Do nasilja ne dolazi zbog navijanja, već drugih poslova kojima se huligani bave

Sportski novinar Zoran Pavić podsetio je na izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da država „nema snage“ za borbu protiv huligana.

„Imamo odličan Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama koji bi trebalo da bude jači od neke strategije. Prepisan je po evropskim standardima, ali glavni problem je potpuno selektivna primena“, upozorio je Pavić.

Istakao je da nasilje više nije specifično vezano za sportske događaje, jer na samim stadionima više i nema toliko tuča, već su se incidenti prelili na beogradske ulice, pa i na auto-puteve.

„Pogrešno koristimo termin navijač, kad pogledate kontekst, mesto, vreme, to nema nikakve veze čak ni sa tim što je pripadnik navijačke grupe, pa čak i huligan, nego je ubijen zbog nekih drugih poslova kojim se bavi“, ukazao je Pavić.

Skrenuo je pažnju i da podaci pokazuju da je sve veći broj povratnika, da je privođenje maloletnika u porastu, ali da gotovo niko od njih nema branioca po službenoj dužnosti, već da ih zastupaju ugledni advokati.

Upitan ko plaća te advokate, Pavić je rekao da je to „pod velom diskrecije“, ali da se pretpostavlja da to rade sportski klubovi preko posrednika.

Rekao je i da političari vole da imaju „specijaliste za ulicu“ koje mogu da upotrebe kada im zatrebaju. Navijači su pritom odlično populističko polje i preko njih se „mogu ubacivari mejnstrimovi“, kazao je Pavić.