Strategija SAD: Stalno vojno prisustvo na Balkanu

Kako navodi Glas Amerike, u njoj se predlaže uspostavljanje stalnog američkog vojnog prisustva u jugoistočnoj Evropi, zalaganje za „istorijsko pomirenje“ sa Srbijom i obnovaljanje reputacije SAD kao istinskog posrednika.

Izvršni potpredsednik Atlantskog saveta Dejmon Vilson rekao je u intervjuu za Glas Amerike da je neophodna aktivnija uloga Sjedinjenih Država u regionu. Ako Vašington ne bude više angažovan, rizikuje izbijanje krize na Balkanu, upozorava Vilson.

– U našem izvještaju, vraćamo se početnim principima i poručujemo da je vrijeme da Sjedinjene Države ponovo iznesu jasnu viziju da će Zapadni Balkani biti dio transtlantske zajednice. To je naša vizija, strategija i partnestvo sa Evropskom unijom. Drugo, da postoje određene oblasti gdje Sjedinjene Države imaju izraženu ulogu – prvo je bezbjednost, odnosno da se pošalje poruka regionu da je prisustvo naših bezbjednosih snaga trajno i da nije povezano samo sa KFOR-om, već i sa promovisanjem američkog uticaja i pružanjem pomoću u izgradnji kapaciteta, kada je riječ o borbi protiv terorizma i brzom reagovanju. Da jačamo naše prisustvo u Jugoistočnoj Evropi, kao što smo to uradili u njenom sjeveroistočnom dijelu. To je i signal drugim velikim silama, koje su možda aktivne u regionu.Treći element je politička dinamika. Zalažemo se za unapređenje istorijskog procesa pomirenja sa Srbijom i da budemo istinski posrednik u postizanju stvarnog napretka na političkom frontu- kada je riječ o dijalogu Beograda i Prištine ili pružanju pomoći Grčkoj i Makedoniji da budu saveznici u budućnosti, rekao je Vilson.

Na konstataciju Glasa Amerike da Srbija balansira izmedu EU i Rusije, kao i da ju je nedavno zvaničnik Stejt departmenta savetovao Beograd da ne sedi na dve stolice, Vilson kaže:

„Postoji velika šansa za Srbiju, pod Vučićevim liderstvom, i SAD pod ovom administracijom, da pokušaju da dovedu do istorijskog pomirenja izmedu dve zemlje kojim se prepoznaje da ima mnogo više oblasti u kojima možemo da sarađujemo i da, što je očigledno u anketama i iz drugih izvora, biračko telo u Srbiji razume da je budućnost u Evropi.“

Pod trenutnim liderstvom u Beogradu, postoji šansa da pomognemo da se privedu kraju razgovori sa Prištinom, da se unese određen osećaj sigurnosti u taj odnos, ali i osećaj neminovnosti u pogledu budućnosti Srbije, kaže Vilson.

„To su teške odluke za predsednika Vučića i vladu Srbije, ali su jasno pokazali zainteresovanost i volju.“

Upitan da li podržava zahtev Prištine da se SAD direktno uključe u pregovore sa Beogradom, on kaže da ima smisla da Sjedinjene Države budu deo tog procesa.

„Očigledno, pre svega, dve strane treba da ga vode. Evropska unija će nastaviti da igra dragocenu ulogu kao posrednik, ali Amerikanci ne bi trebalo da sede napolju. Trebalo bi da imamo svoju ulogu i pomognemo da se dijalog dovede do konstruktivnog završetka“, kaže Vilson.

Prema njegovom mišljenju neophodna je aktivnija uloga SAD u regionu, jer, upozorava on, ako Vašington ne bude više angažovan, rizikuje izbijanje krize na Balkanu.

Prema njegovim rečima, izveštaj treba da pošalje poruku da je sada pravo vreme za obnovljeni američki angažman u regionu i da postoji strategija kako SAD mogu da se pridruže EU i pomognu da se ostvari vizija o tome da će Balkan postati deo Evrope i transatlantske zajednice.

„Da jacamo naše prisustvo u Jugoistocnoj Evropi, kao što smo to uradili u njenom severoistocnom delu“,kaže on.

To je i signal drugim velikim silama, koje su možda aktivne u regionu, dodaje Vilson.