„Strategija zaborava“: Šta kažu istoričari – da li treba ponovo slaviti 7. jul kao državni praznik?

Tako u Beogradu, za razliku od nekih drugih bivših jugoslovenskih republika, 22. juna nije ni na koji način obeležen Dan antifašističke borbe, kao da su ta istorijska dešavanja potisnuta, i kao da treba da se stidimo antifašističkih tekovina, umesto da tu vrednost ističemo.

Danas je 7. jul, Dan ustanka srpskog naroda protiv okupatora u Drugom svetskom ratu, ali i ovaj praznik ima istu sudbinu, odavno se ne proslavlja kao državni praznik i neradni dan, neće biti manifestacija, zvaničnici teško da će polagati vence na spomenike, a jedino će se oglasiti organizacije koje se bave Drugim svetskim ratom i očuvanjem tradicije antifašizma.

Istoričar Rade Ristanović kaže za Danas da se ovde pre svega radi o opštem društvenom odbijanju da se prizna veoma velika složenost iskustava Drugog svetskog rata, pogotovu na prostoru Srbije u okupiranoj Kraljevini Jugoslaviji.

– Kao niko u Evropi, Kraljevina Jugoslavija je bila okupirana od najvećeg broja zemalja, znači podeljena na najrazličitije okupacione oblasti i uprave, kojima je vladao najrazličitiji režim, a uporedom sa borbom protiv okupatora vodio se i građanski, verski i ideološki rat. I to je ono što usložnjava situaciju i deli ljude oko prihvatanja određenih datuma koji bi se proslavljali kao početak ustanka protiv okupatora, objašnjava Ristanović.

On dodaje da, ako bismo konkretno, tražili dan kada je Srbija nesumnjivo ustala protiv nacizma, to bi pre mogao da bude 27. mart, kao datum kada smo odbacili Trojni pakt, ali napominje da je taj dan “i za slavljenje ali i za komemoraciju”.

– Odbacivanjem Trojnog pakta, u situaciji kada je samo Velika Britanija protiv nacističke ratne mašinerije i kada su svi naši susedi željni naših teritorija već potpisali pakt, odbacili smo koliko-toliko na papiru razumne uslove koje smo dobili od Hitlera. Naš slobodarski duh i tradicija nisu nam dali da povučemo takav jedan švajcarski potez, pa pored puča dolazi i do velikog narodnog nezadovoljstva koje je pravi parametar kako je srpski narod video nacističku Nemačku u tom trenutku. Dakle, taj 27. mart je datum bez presedana u evropskoj istoriji, ni jedan narod ne može da se pohvali takvim datumom, da je u takvom trenutku, odsudnom za njegovu budućnost, a znamo kakve je reperkusije i posledice naša država trpela, razbijanje teritorije i začetak genocida nad Srbima na ovoj teritoriji. Tako da taj događaj svakako treba da se istakne i da se slave slobodarske tekovine koje su se na taj dan očitale, ističe Ristanović.

Kada se konkretno radi o 7. julu, odnosno datumu kada su se građani Srbije digli na oružje protiv okupatora, Ristanović smatra da bi zvučniji svakako bio dan oslobođenja Loznice od strane Veselina Misite i dela ravnogorskog pokreta, jer tom prilikom je Loznica oslobođena od okupatora, dok je 7. jula pucano u žandarme kolaboracionalističke uprave.

– A moramo da podsetimo da je nakon kapitulacije, predviđeno po međunarodnom pravu, svaki državni službenik bio obavezan da se vrati na svoju dužnost. Naravno, kasnije kada se vidi karakter okupacionog režima, povlači se i njihova odgovornost u zločinima koje je izvršila najpre nacistička Nemačka na ovoj teritoriji, i mislim na odgovornost pre svega kolaboracionističkog vrha. Ali nesumnjivo 7. jul nije adekvatan jer niti smo se digli protiv okupatora, niti su tada ubijeni okupatori, nego članovi kolaboracionističke domaće uprave, napominje Ristanović.

On zaključuje da građani Srbije ne treba da se odriču nasleđa narodno-oslobodilačke borbe, bez obzira što je ona imala komunistički karakter i što je, na kraju krajeva jedan deo strategije imala da formira posleratnu vlast i društvo na totalno drugačijim osnovama nego u međuratnom periodu.

– Mi moramo da negujemo i poštujemo tradiciju ove borbe jer je ona bila usmerena protiv okupatora i jer je tokom te borbe poginulo nekoliko stotina hiljada ljudi sa ovih prostora. A opet, čini mi se da nismo mnogo odmakli od Drugog svetskog rata, u društvu su iste polemike i istog žara i kao pre trideset godina i podeljenost je ista. Dolazite u situaciju da ako kažete da je Ravnogorski pokret bio pokret otpora, da vas ljudi gledaju kao nekog revizionistu i desničara. Isto se dešava ako kažete to za Komunistički pokret, gledaju vas kao nekog neokomunistu, kao nekoga ko pravda zločine koji su neminovno učinjeni po okončanju i delom tokom Drugog svetskog rata. To je jedna crno-bela društvena pozicija, koja uglavnom proizilazi iz toga što ljudi malo čitaju ono što mi istoričari pišemo, što uglavnom veruju ljudima koji su politički i ideološki ostrašćeni, koji prave konstrukte svoje na osnovu već izgrađenih teza. I onad se tu rađa more mistifikacija i stereotipa, ljudi ne poznaju evropske okolnosti i oblikovanje vršenja otpora u Evropi, svuda možemo da pronađemo bar po neki pokret otpora koji je u određenom periodu imao aranžman ili pisani dogovor sa okupatorom, čak postoje i oni koji su izdavali i potkazivali jedni druge okupatoru. To je jedna složena varijanta koju mi ne želimo da priznamo, volimo da sagledavamo sve kroz crno- belo, a nije bilo tako jednostavno, tvrdi na kraju Ristanović.

Dr Boris Tomanić sa Instituta za savremenu istoriju, saglasan je da je greška to što se odustalo od obeležavanja datuma koji su tekovina oslobodilačke borbe.

– Proslavljanje određenih datuma treba vratiti, ali možda u nekom drugačijem obliku, da se obeležavaju ne kao vezani za politički establišment kao što je bilo u SFRJ i SRJ, kaže Tomanić.

Ni on međutim, ne vidi 7. jul kao najadekvatniji datum za proslavljanje Ustanka, jer valjevski partizani nisu ubili okupatore, već dva Srbina iz istog kraja.

-Možda bi pre prigodniji bio datum osnivanja te Valjevske čete. A sa druge strane, ako smo i zakonski izjednačili komunistički, partizanski pokret otpora i Ravnogorski odnosno četnički pokret otpora, ne bi bilo loše ni obeležiti na istom nivou i recimo oslobađanje Loznice, jer je to bila prva veća akcija protiv okupatora. A oba pokreta su antifašistička, ističe Tomanić.

Datum koji bi definitivno trebalo da se slavi je Dan sećanja na žrtve, 21.oktobar, kada se dogodilo streljanje u Šumaricama, jer taj događaj nosi jedan karakterističan pečat.

– Međutim, ne vidim u medijima niti vidim naše zvaničnike da se taj dan obeležava, kao da je sve što se dešavalo u Drugom svetskom ratu zanemareno. Izašli smo iz te socijalističke države kada su ti datumi slavljeni, pa sada mi više nismo socijalistička Jugoslavija nego smo kao neko drugačije društvo, pa onda raskidamo sa svim tekovinama tog i takvog društva. Sve je onda bačeno u zapećak, kao da ćemo mi sada da smislimo neke druge tekovine i neke druge datume, ali nam ni to očoigledno nije pošlo za rukom, pa se sada nalazimo u nekim magnovenjima. Prema mom mišljenju, na mestu je slaviti Sretenje kao dan državnosti, ali neke druge praznike i događaje, gde je naš narod dao veliki pečat u borbi protiv fašizma, mi to potiskujemo, zaključuje sagovornik Danasa ali i napominje da bi trebalo izabrati datume, adekvatnije i u drugačijem ruhu, koji bolje predstavljaju značajne prekretnice u antifašističkoj borbi Drugog svetskog rata, u saradnji sa istoričarima, i utvrditi ih kao praznike, ali se slavljenju antifašističkih vrednosti treba vratiti i kroz udžbenike u školama i kroz edukaciju, smatra on.

BIRODI: Današnja politika dekonstruiše neupitne vrednosti

“Strategija zaborava sve više preovladava u kulturnom pamćenju našeg društva kada je reč o Drugom svetskom ratu. U manjoj ili većoj meri, na delu su brisanje, potiskivanje, ignorisanje, ćutanje, poricanje i/ili dekontekstualizovanje gotovo svih praznika iz narodnooslobodilačkog rata. U susret 7. julu, Danu ustanka naroda Srbije, Biro za društvena istraživanja nalazi da je od velike važnosti da se slave početak otpora nacističkom okupatoru i borba za pravednije društvo. Današnja istoriografska (samo)svest i politika sećanja dekonstruišu ono što bi trebalo da budu neupitne vrednosti. U ime navodne dezideologizacije, zamagljuju se suštinske moralne i vrednosne razlike iz Drugog svetskog rata. Ne samo zbog humane budućnosti, događaji i akteri iz prošlosti koji su bili nosioci ideja slobode i jednakosti zaslužuju istinsko priznanje. Tek u vremenima naraslih klasnih nejednakosti, dragoceno je da se sećamo onih koji su se, između ostalog, zalagali za pravedno društvo. Biro za društvena istraživanja čestita građanima Srbije praznik na koji naše društvo može da bude ponosno”, piše u saopštenju BIRODI-ja povodom 7. jula, Dana ustanka naroda Srbije.