Streljački vod za pogubljenje

Svedočenjem Srećka Aćimovića tužilaštvo je na „trećem srebreničkom“ suđenju dokazivalo navode optužnice o ulozi dvojice optuženih u pogubljenju oko 500 muškaraca zarobljenih nakon pada Srebrenice. Zarobljenici su 14. i 15. jula 1995. bili zatočeni u školi u selu Ročević, odakle su odvezeni do stratišta na obali Drine u blizini Kozluka. Advokat Zoran Živanović, zastupnik Vujadina Popovića, nekadašnjeg načelnika bezbednosti Drinskog korpusa VRS, optužio je svedoka da ne govori istinu kada tvrdi da je iz komande Zvorničke brigade dobio naređenje da formira streljački vod za pogubljenje zarobljenih Muslimana. Nastojao je takođe da svedokov iskaz o tome kako ga je Popović „primoravao“ da izvrši to naređenje, predstavio kao izmišljotinu, nastalu pod pritiskom tužilaštva. Svedok je te tvrdnje odbacio, rekao da ga one „apsolutno ne zanimaju“ i ostao pri svom iskazu.
Za razliku od Popovićeve odbrane koja je svedoka nastojala da diskredituje optužbama za lažni iskaz, zastupnik Draga Nikolića Stefan Burgon se najpre opredelio da u svedoku pronađe saveznika za ocenu da je bivši načelnik bezbednosti Zvorničke brigade bio „samo pion“ u srebreničkoj operaciji, da bi mu kasnije takođe sugerisao da ne govori istinu i da njegove tvrdnje o naređenju za formiranje streljačkog voda nisu istinite.
Na sugestiju branioca da je Nikolić, bivši načelnik bezbednosti Zvorničke brigade, „bio pod pritiskom“ kada ga je primoravao da izvrši naređenje o streljanju zarobljenika, svedok je rekao da je „i Nikolić verovatno izvršavao nečije naređenje“. Na drugu sugestiju da je Nikolić tada bio „zloupotrebljen“, Aćimović je uzvratio da je „zloupotrebljen bio svako ko je u tome učestvovao“.
Linija odbrane obojice optuženih se poklopila na pitanju „očiglednih“ razlika u tri izjave koje je svedok dao tužilaštvu u poslednjih šest godina. Nakon što mu je Popovićev zastupnik ukazao da je u „svakoj narednoj izjavi rekao po nešto novo“, Nikolićev branilac je svedoku predočio primere – da u prvoj izjavi iz 2001. godine Aćimović nije pomenuo ništa u vezi sa streljanjem zarobljenika, te da ni u jednoj izjavi ništa nije rekao o tome kako mu je Popović navodno naložio da među stražarima oko škole „pronađe nekoga ko je spreman da strelja“, kako je sada svedočio.
Svedok je objasnio da je u prvim izjavama 2001. i 2002. godine, neke pojedinosti – a posebno imena ljudi – prećutao „iz bezbednosnih razloga“, verujući da svedoci koji daju iskaze haškim istražiteljima „nisu dovoljno zaštićeni“. Nekih se stvari, tvrdi, tada jednostavno nije sećao, ali se vremenom i kroz razgovor s tužiocem prisetio mnogih detalja vezanih za zatočavanje i pogubljenje muslimanskih zarobljenika, sredinom jula 1995. godine.