Stros-Kan predložen za predsednika MMF

Još tokom predizborne kampanje Nikola Sarkozi je najavio da će ukoliko bude izabran za predsednika Francuske pozvati u vladu i druge državne institucije najsposobnije, bez obzira na stranačku pripadnost. Pošto je izabran, ispunio je obećanje: U Vladi, koja ima 32 člana, našlo se i pet uglednih prvaka opozicione Socijalističke partije (PS) iako je Sarkozijev Ujedinjeni narodni pokret (UMP) pobedio na izborima za Skupštinu osvojivši apsolutnu većinu.
Sarkozi nastavlja sa istom politikom. U intervjuu jučerašnjim Nedeljnim novinama obelodanio je da je zvanično predložio u ime Francuske da nekadašnji ministar u socijalističkoj vladi, sada poslanik PS u Skupštini, Dominik Stros-Kan bude na čelu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Svi predsednikovi opozicionari

Pored Bernara Kušnera, sada ministra inostranih i evropskih poslova, a ranije visokog funkcionera bivšeg predsednika vlade iz PS Lionela Žospena, Sarkozi i premijer Fijon otvorili su se i za druge opozicionare: Žan-Pjer Žuje je državni sekretar za evropske poslove, Erik Beson, zadužen za ekonomiju u PS, postao je državni sekretar za razvoj, Žan-Mari Boke, gradonačelnik Miluze iz PS je državni sekretar za kooperaciju i frankofoniju, a Marten-Irš takođe nekadašnji član vlade Lionela Žospena, je visoki komesar Vlade zadužen za solidarnost i borbu protiv siromaštva.

Predsednik je dodao da je već lobirao za svoj predlog tokom razgovora sa šefovima država, pre svega sa predsednicima vlada Španije, Britanije i Italije, Hoze Zapaterom, Gordonom Braunom i Romanom Prodijem, kao i sa predsednikom SAD Bušom. U intervjuu Nedeljnim novinama Sarkozi kaže: „Znam da to mesto priželjkuju mnogi. Da bi se dobilo mora se imati veliki ugled, nesumnjivo iskustvo, i povrh svega mora se biti poliglota. Dominik Stros-Kan ima upravo sve te kvalitete. On i ja imamo istu viziju MMF.“
Buru u redovima socijalista je izazvala i ponuda Sarkozija Džeku Langu, takođe nekadašnjem ministru u vladi PS i sadašnjem poslaniku PS, da bude u vladinoj komisiji koja bi predložila modernizaciju državnih institucija, a u čijem radu će učestvovati sam Sarkozi i predsednik Vlade Fransoa Fijon.
Mada je Lang odgovorio da je „veoma počašćen“ tim predlogom i da će odgovoriti za „nekoliko dana“, vođa poslaničke grupe PS u Skupštini, Žan-Mark Ejno je ne čekajući odgovor Langa izjavio da „prihvati li ponudu, Džek Lang ne može ostati punopravni član poslaničke grupe PS“. Lang mu odmah odgovara da „više neće učestvovati u radu poslaničke grupe PS“, optužujući Ejnoa za „sumnjičenja i lov na veštice“.
I mnogi stranački prvaci iz redova vladajuće UMP gunđaju protiv politike otvaranja, što zbog „levih skretanja“, posebno vidljivih u predlozima rešenja u borbi protiv siromaštva Martena Irša, visokog komesara Vlade, koji dolazi iz redova PS, što zbog nezadovoljstva jer su im mesta kojima su se nadali zauzeli ljudi iz opozicije. Većina političkih analitičara optužuje Sarkozija da „otvaranjem“ želi da destabilizuje i oslabi opoziciju, pre svega njenu vodeću stranku PS, pred lokalne izbore u proleće naredne godine.
Figaro, blizak UMP i Sarkoziju piše: „Otvaranje ostaje bitno oruđe u operaciji destabilizacije PS. Ofanziva će se voditi paralelno na više frontova“. Drugi, istina manjina, podržava tu njegovu politiku ističući da Sarkozi time dokazuje da je zaista predsednik svih Francuza. Zoran M.