Stručnjaci iz Švajcarske u Srbiji i na Kosovu ispitivali upotrebu novih tehnologija za pronalaženje nestalih 1Foto: Pixabay/ Hans

Od 14. oktobra grupa stručnjaka sa Univerziteta u Lozani boravila je u Srbiji i na Kosovu, gde su u prethodnih 10 dana ispitivali upotrebu novih tehnologija u potrazi za nestalima iz perioda neposredno pre, tokom i posle sukoba na Kosovu.

Poseta stručnjaka deo je mandata Odeljenja za mir i ljudska prava FDFA i predstavlja doprinos Švajcarske primeni Deklaracije o nestalim licima, koju su Srbija i Kosovo usvojile 2. maja 2023. godine.

Kako je saopšteno na sajtu Saveznog ministarstva spoljnih poslova Švajcarske (FDFA), po okončanju sukoba na Kosovu, oko 4.500 ljudi je prijavljeno kao nestalo. Do danas više od 1.600 ljudi nije pronađeno. Neizvesnost oko sudbine nestalih je veliki teret za njihove porodice. Pitanje nestalih ostaje dugoročna posledica rata, prenosi Kosovo online.

U saopštenju se ističe da je Švajcarska posvećena suočavanju sa posledicama rata u Srbiji i na Kosovu i podržava obe zemlje u primeni Deklaracije o nestalim licima.

Podsećaju da su Deklaraciju u Briselu 2. maja 2023. godine potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti, kao i da ona predviđa unapređenje bliske saradnje, posebno pun pristup pouzdanim i tačnim informacijama i saradnju u identifikaciji i istraživanju grobnica.

„Cilj je da se lociraju, obnove i identifikuju posmrtni ostaci ljudi koji su nestali između 1998. i 2000. godine, pre, tokom i neposredno nakon sukoba“, navodi se u saopštenju.

Planirana saradnja obuhvata korišćenje satelitskih podataka i naprednih tehnologija kao što je LiDAR (metoda laserskog skeniranja pomoću detekcije i dometa svetlosti). Tehnologija optičkog daljinskog senzora LiDAR se koristi za kreiranje mapa visoke rezolucije sa primenama u oblastima kao što su geodetska istraživanja, arheologija, geografija, geologija, seizmologija, meteorologija i šumarstvo. Uz pomoć vazdušnog laserskog skeniranja dronovima, sada će se koristiti i u potrazi za nestalim osobama, pojašnjava se.

Lasersko skeniranje uključuje slanje laserskih impulsa u okolinu. Ako takav laserski zrak udari u objekat, on se reflektuje nazad do senzora. Vreme potrebno da laserski zrak putuje od izvora do objekta i nazad se meri LiDAR-om. Ovo omogućava da se precizna merenja izvrše na prethodno definisanoj površini u najkraćem mogućem roku. Uspeh ovakvih merenja zavisi od vremenskih uslova, ali i od promena na terenu jer događaj – izazvan na primer građevinskim radovima – može uticati na rezultate.

Navode i da će se metoda radara koji prodire u zemlju takođe koristiti tokom misije. To omogućava da se podzemna površina okarakteriše korišćenjem visokofrekventnih elektromagnetnih talasa, kako bi se, na primer, izvršila istraživanja tla u lošim vremenskim uslovima koji ograničavaju upotrebu LiDAR-a.

Prikupljeni podaci se obrađuju direktno na licu mesta, dok se sprovedene mere sumiraju u izveštaj i rezultati se analiziraju.

Drugi cilj misije je da se proceni opšti potencijal ove tehnologije za potragu za nestalim licima. Na kraju, misija takođe pruža priliku da se razmene mišljenja o tehničkim pitanjima u vezi sa primenom LiDAR-a i da se promoviše dijalog na tehničkom nivou između srpskih i kosovskih komisija.

Primenjivost LiDAR tehnologije u potrazi za nestalim licima je još u fazi validacije, dodaje se u saopštenju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari