Stručnjaci: Rano gašenje termoelektrana na ugalj u regionu može spasiti živote, poboljšati zdravlje

Istaknuto je da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ukazuje da se nijedan nivo zagađenja vazduha ne može smatrati „bezbednim“ i da udisanje čestica, čak i u niskim koncentracijama, može dovesti do fizioloških promena u telu koje štete zdravlju.

„Loš kvalitet vazduha povezan je i sa hroničnim i akutnim respiratornim oboljenjima, poput bronhitisa i pogoršanja astme, što značajno narušava kvalitet života. Naučnici nastavljaju da identifikuju nove načine o tome kako zagađenje vazduha može štetiti zdravlju, kao u primeru da je sve više dokaza koji povezuju zagađenje vazduha sa demencijom“, navodi se u izveštaju HEAL-a.

Dodaje se da su novi dokazi takođe pokazali da čestice zagađenog vazduha putuju kroz pluća trudnica i zadržavaju se u njihovim placentama, šteteći bebama pre nego što se rode.

Izveštaj „Lečenje hroničnog uglja – kako rano gašenje termoelektrana na ugalj u regionu Zapadnog Balkana može spasiti živote, poboljšati zdravlje i ojačati ekonomiju“ otkriva da bi se postepenim ukidanjem energije dobijene iz uglja do 2030. godine, u odnosu na postupno ukidanje uglja do 2050. godine, izbegla 272.993 dana sa simptomima astme kod astmatične dece i 32.476 slučajeva bronhitisa kod zdrave dece.

Takođe, izbeglo bi se i 18 miliona dana sa ograničenom aktivnosti i izgubljenih radnih dana, 2.657.043 slobodna dana usled bolovanja, 6.000 hospitalizacija, 11.768 prevremenih smrti usled zagađenja PM2,5, preko 1.200 prevremenih smrti usled drugih zagađivača
i 28 milijardi evra za zdravstvene troškove.

HEAL, na osnovu analize, preporučuje da se što pre počne sa postepenim smanjenjem proizvodnje energije dobijene iz uglja u regionu Zapadnog Balkana jer će svaki dan, svaka godina povećati zdravstveni i ekonomski teret uzrokovan zagađenjem.

Lideri Zapadnog Balkana, kako je ocenjeno, treba da daju prioritet javnom zdravlju tako što će zatvoriti sve postojeće elektrane na ugalj, po mogućnosti do 2030. godine, a države „treba da izbegavaju lažna rešenja poput konverzije termoelektrana na ugalj u postrojenja na gas ili biomasu“.

„Donosioci odluka na Zapadnom Balkanu treba da koriste raspoloživa sredstva Evropske unije za energetski nezagađujuća rešenja i promovišu zdravu energiju, dok u isto vreme treba inicirati šeme finansiranja za ljude koji će zaista podržati proizvodnju energije iz obnovljivih izvora koje će učiniti domaćinstva samoodrživim“, navodi se u izveštaju.

„Više od 11.000 prevremenih smrti, kao i 273.000 dana sa simptomima astme i 2,6 miliona izgubljenih radnih dana pokazuju zašto zagađenje vazduha ugljem zahteva hitan zdravstveni odgovor. Posvećenost zaštiti zdravlja mora da znači postepeno ukidanje energije dobijene iz uglja u regionu Zapadnog Balkana do 2030. godine“, rekla je viša savetnica za zdravlje i energetiku HEAL-a Vlatka Matković.

Profesorka na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i vanredni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva Marija Jevtić je kazala da zdravstveni stručnjaci pozivaju lidere Zapadnog Balkana da sprovedu javno-zdravstvene mere koje će okončati postojeći teret u regionu od zagađenja vazduha tako što će dati najveći prioritet postepenom ukidanju termoelektrana na ugalj koje negativno utiču na zdravlje građana.